O prazniku ...
JUL je jedan od četiri sabata koji slave Sunce i vatru. To je zvanično prvi dan zime i, od tog dana pa sve do sabata Lite, dani postaju duži, proterujući tamu i donoseći svetlost, simbol topline i života na planeti Zemlji. Ovo je praznik zimskog solsticijuma (najkraći dan u godini, suncostaj, astronomska pojava koja se dešava kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator, dan kada Sunce u podne (lokalno sunčevo podne) dostiže najnižu tačku na nebu iznad horizonta). Ovaj sabat nas podseća da na kraju – smrt donosi preporod i ponovno rađanje, zato slavimo „povratak Boga Sunca“. Znači, Boginja rađa sina, Boga. Bog raste, a svetlost je sve prisutnija. Jul, kao praznik, nije pozajmljen od hrišćanstva, naprotiv, zimski solsticijum se oduvek smatrao periodom božanskih rađanja. Istoričari, kada se približe temi Božića, govore da je rođenje bebe Isusa 25.decembra/7.januara, zapravo tradicija koja je postojala pre pojave hrišćanstva, i radi se o ženi, Boginji koja je rodila Boga Sunca. Mitra je rođen u ovom periodu. Hrišćani su usvoji ovaj praznik 273.godine Nove (hrišćanske) ere. Ovaj praznik je simbol života i svetlosti. Samo ću spomenuti da se u ovo vreme (22. decembra) slavi drevni (mnogi ga zovu paganski) praznik KOLEDO, u čast Boga Sunca! Koledo se slavi od najdrevnijih vremena, mnogo hiljada godina ranije od bilo kog praznika današnjih religija ili bilo kog praznika današnjih religija! Toliko o tome koji je čiji praznik, a o staroslovenskom prazniku KOLEDO postoji poseban članak.
Noć sada zauzima veliki deo našeg svakodnevnog života i tenzija se još uvek oseća u ovom periodu kada zima kuca na vrata. Takođe, smiruje se stres, a praznik se približava.
Sabat počinje u noći 21. decembra (ili 20. decembra, zavisno od zimskog solsticijuma) i veštice ga izvode u zoru, ali pre izlaska Sunca. Traje narednih dvanaest dana, sve do 1. januara. Tokom ovih 12 dana u kućama vlada svečana atmosfera i svi su dobrodošli! Ovo je uvek posebno i sveto vreme za naše pretke, tradicionalne radnje su u čast svake od dvanaest noći: slavimo Bogove, naše pretke i naše vrednosti. Jul je poseban period godine, period za novi početak, nove šanse… Ovo je vreme praštanja i deljenja. Jednom rečju, vreme je za davanje sebe drugima, bez očekivanja bilo čega zauzvrat.
Posvetite vreme svojoj porodici, prijateljima, komšijama… Ovo je takođe savršena prilika da date lični pečat prazniku: pravite zvezde od kartona koje ćete oslikati srebrnom i zlatnom bojom, venčiće da ukrasite kuću … Ili badnjak koji treba da bude vrlo ličan, tradicionalan, prirodan, sezonski i na vaš način! Stavite jedan venčić napravljen po vašoj želji na vidnom mestu (ulazna vrata ili zid hodnika ili na sredinu stola). Ako ste odabrali badnjak, to je jako lepo i u skladu sa našom tradicijom, ali, morate da znate kako to da uradite! Hrast nije bilo kakvo drvo, to je moćno drvo naših praotaca, zato obratite pažnju na moj savet:
* Pojašnjenje za badnjak: Hrast je drvo pod zaštitom Boga Peruna, drvo ZAPIS, zato ono ne može da se seče „tek-tako“, niti može da se kupuje grana hrasta! Realno, možete je kupiti, ali od toga VI NEĆETE IMATI NIKAKVU KORIST, korist će pripasti onome od koga ste kupili granu, ako je i on pribavio granu hrasta poštujući drevne zakone… Dakle, kod hrasta se ide! Ode se u šumu, odabere se hrast, prenoći se ispod njega… Ujutru se priča sa hrastom: zamoli se hrast za 1 granu (najviše 3 grane, nikako više od toga!) i zauzvrat se daje dar hrastu- vino i hleb, a na mestu gde ste odsekli grančicu treba da se veže crveni končić. Najbolje je ako imate sreće da pokupite otpalu, već polomljenu granu hrasta (od vetra ili slično), jer je greh sakatiti i seći hrast. Ali, ako se hrast zamoli za jednu do 3 grane, nije greh, jer će na mestu posečene grane izrasti tri nove grančice! Zato se i vezuje crveni končić… I najvajžnije, nikako nemojte paliti hrast, niti njegove grane u ognjištu, to je kao da ste poželeli da i vaša kuća i ognjište izgore… Pravilo smo shvatili! Recimo da smo pronašli u prirodi jednu granu (bukve, bresta ili bora) ili pravilno odsekli jednu granu hrasta, sada treba napraviti aranžman: ostaviti tri prazna mesta da se postave tri sveće (bela + crvena + zelena ili bela + zlatna + srebrna) ali paziti da sveće ne zapale granu. One simbolizuju predstojeći preporod prirode. Nastaviti ukrašavanje zelenikom, crvenim i zlatnim trakama, karanfilićima i pospite brašno (možete da dodate malo eteričnog ulja bora ili narandže, dekorišite dodatno borovim iglicama ili listovima narandže ili slično). Naravno, mogu se koristiti i sveće drugih boja: bele i srebrne sveće predstavljaju dolazak zimskog solsticijuma a zlatne, zelene, žute i braon simbolizuju boje zemlje. Na kraju još jedan, savet: s obzirom da se približavaju i Novogodišnji praznici, nemojte unosti prirodnu jelku u kuću, to je izmišljotina tamnih sila! Kupujte ako želite veštačke jelke, ionako je šteta seći bilo koje drvo za nekoliko dana zabave…
Dekoracija
Sve što možete naći od navedenih elemenata sa liste korespondencije. Prigodno je da imate zeleni ili crveni stolnjak u ovu svrhu. Ukoliko želite da kupite gotov venčić, obavezno ga doradite, dajte mu lični pečat i svoje emocije. Jedino na taj način će ispuniti svoju svrhu…
Korespondencija
Mirisi: sandalovina, kedar, ruzmarin, bor, jela ili ruža
Biljke: imela ili zelenika (sreća, zaštita, uspeh u novim projektima), lovor (sreća i zaštita), ruzmarin i cimet (prosperitet), hrast (sila), jabuka (bezsmrtnost), narandža (sreća, ljubav, želja) i božićne ruže.
Boje: zelena, crvena, zlatna, srebrna
Sveće: srebrna, zlatna, zelena, crvena i bela
Kamenje: tigrovo oko, rubin
Planeta: Jupiter
Tarot karta: Umerenost, Velika Arkana 14
Posvećenje: Staroslovenski Bog Koledo odnosno Bog mladog Sunca (ovaj je praznik UKRADEN od njega, on ima svoj istoimeni praznik KOLEDO na prvi sledeći dan/jutro nakon zimskog solsticijuma), Mitra (persijsko božanstvo svetlosti), Dionis (grčki bog plodnosti Zemlje, vegetacije, vina i proslava, zaštitnik žena), Lucina (rimska boginja misterija Meseca), Atis (bog plodnosti i vegetacije), Helios (grčki bog Sunca)
Uticaj: umerenost i trezvenost, balans, harmonija, radost i preporod.
Praznična trpeza
Ukoliko jedete meso, ovo je vreme za pečeno pile ili ćurku. Ali, akcenat treba staviti na koštunjavo voće, orahe, bademe, zatim jabuke, kruške, narandže, ribizle… Na ovaj praznik se posebno cene začini, kako za kolače, tako i za slana jela.
Kolač Julka
SASTOJCI:
– 250 gr brašna
– 1 kafena kašičice praška za pecivo
– 150 gr smeđeg šećera
– 2 jaja
– 1 dl mleka
– 100 gr maslaca
– 50 gr ribizli
– 50 gr mlevenih badema
– 75 gr kandiranih narandži ili slatko od narandži
– ½ kašičice cimeta
– ½ kaš.morskog oraščića u prahu
Ovo je specijalni kolač rezervisan za svete rituale tokom 12 dana Jula.
PRIPREMA:
Pomešati brašno sa praškom za pecivo (ili sa kvascem u zrnu). Dodati omekšali maslac prethodno nasečen na parčiće, šećer i jaja. Dodati mleko tako da testo bude dovoljno tečno da se izlije točak. Umešati sve dodatke za punjenje u testo. Stavite Julku u kalup, prethodno podmazan maslacem. Staviti kalup u zagrejanu rernu na 180° i peći 40 minuta. Kad Julku izvadite iz rerne, pospite je šećerom ili je onako vrelu premažite tečnom čokoladom ili karamelom u tankom sloju i nalepite malo seckanih badema za dekoraciju.
R i t u a l
Potrebno je:
– Magijski kotlić
– Zlatna, srebrna, crvena i bela sveća, kao i šibice
– Miris bora, kedrovine ili ruže
– Oltar, dekorisan borovim iglicama, ruzmarinom, lovorovim listovima, plodovima kleke, komadićima kedrovine
– Pripremljena drva za vatru ukoliko ritual izvodite napolju
– Postavite crvenu sveću unutar magijskog kotlića, a njega postavite u centar oltara. Oltar je unapred uređen i dekorisan od navedenih elemenata iz korespondencije prema vašoj inspiraciji, a magijski krug zatvoren na uobičajen način.
– Zapalite ostale sveće i mirise
– Nakon toga, pristupa se invokaciji Boginje i Boga. Stanite ispred magijskog kotlića, neprekidno gledajući u njega i izgovorite sledeće reči:
„Uprkos snu koji obavija ovaj svet,
Uprkos ujedima ledenog vetra,
Uprkos gustoj, zbijenoj magiji,
Ja nisam tužna. I to će proći!“
– Zatim upalite sveću unutar kotlića (ili vatru ako ste napolju). Dok plamen pucketa, izgovorite sledeće:
„Ja palim ovu vatru u Vašu čast,
O, majko Boginjo!
Ti odvajaš život od smrti, toplotu od hladnoće!
Sunce opet živi, a svetlost raste!
Dobrodošlica tebi, o, Bože Sunca i večnog povratka!
Pozdravljam te, o, Velika majko!“
– Hodajte polako oko oltara i kotlića u pravcu kazaljke na satu. Ponavljajte ovaj priziv nekoliko minuta:
„Točak se okreće, moć se rasplamsava…“
– Meditirajte o Suncu, o tajnim energijama koje ostaju uspavane tokom zime, ne samo u zemlji, već i u vama samima. Mislite o rođenju na sledeći način: ne kao o početku života, već kao o njegovom produžetku. Blagosiljajte povratak Boga i iskažite mu dobrodošlicu. Napomena: medirajte UVEK na neku misao, o Bogu, prazniku ili ono što vam je na duši, ali NIKADA nemojte ostaviti um bez misli!!!
– Posle nekog vremena, vratite se i sednite ispred oltara i kotlića, u kome i dalje gori plamen i recite:
„Bože Sunca, pozdravljam tvoj povratak!
Možeš li da osvetliš Boginju svim tvojim svetlima?
Možeš li da osvetliš zemlju svim tvojim svetlima?
Raspršuj seme i oplođuj zemlju!
Budi ispunjen milošću, o, reinkarnacijo Sunca!“
– Ukoliko želite da izvedete još neki magijski ritual ili čaroliju, sada je idealan trenutak! Na ovaj praznik pogodne su mnoge čarolije: za sreću, zaštitu, prosperitet, ljubav, be(z)smrtnost… Napominjem da se strogo vodi računa kako se formulišu čarolije, ako je za sreću – vaša sreća ne sme da donese nikome nesreću, ako je za uspeh – vaš uspeh ne sme da donese drugome neuspeh, ako je za zaštitu – štitite sebe ali ne ugrožavajte druge, ako je za ljubav … prizivajte osobu koja je predodređena za vas, sa kojom ćete biti potpuno srećni i da ona bude potpuno srećna sa vama, da vas voli baš kao što vi volite nju, da želite isto i da osećate isto! Nikada ne pravite ljubavne čarolije za određenu osobu koju poznajete, jer bez obzira koliko vi smatrate da ste u pravu – vi ne znate da li je baš ta osoba dobra za vas! Osim toga, nemate prava da nikoga vezujete silom za vas – baš kao što ni vi ne biste voleli da budete vezani za nekog protivno svojoj volji … Srećno!
– Nakon kompletno izvedenog magijskog rituala, čiji ste i početak i kraj oglasili magijskim zvonom, vreme je da uzemljite višak energije.
– Sada priredite malu proslavu u magijskom krugu, uz piće i poslastice koje ste pripremili i pre rituala postavili na oltar. Malo se počastite, a malo ostavite i božanstvima i obavestite ih o tome.
– Zahvalite se Bogu i Boginji, a zatim pristupite otpuštanju Čuvara kula prostora i otvaranju magijskog kruga. Ugasite sve sveće osim one u magijskom kotliću, nju ostavite da dogori cela.
SREĆNI PRAZNICI, NEKA JUL DONESE MNOGO SVETLOSTI
U VAŠIM ŽIVOTIMA!
Pogodan magijski ritual na Jul
Čarolija za prosperitet u Novoj godini
Cilj: Prosperitet u narednom solarnom ciklusu
Momenat: Veče pred proslavu sabata Jul
Potrebno je:
– Kamin, šporet ili zgodno mesto da možete da zapalite vatru napolju
– Komadići grančica, zajedno sa korom
– Bolin, radni nož
– Šest listova osušene božikovine (Ilex aquifolium)
– Jedna zelena sveća
– Šibice
Magijski ritual:
– Veče uoči proslave Jula, zapalite jednu dobru vatru u kaminu ili napolju;
– Usecite (izrezbarite) na jednom parčetu drveta reč IZOBILJE;
– Bacite drvo u vatru, i kada se rasplamsa posipajte po njemu namrvljeno lišće božinkovine;
– Kada se drvo i lišće pretvore u pepeo, pažljivo ih sklonite iz vatre;
– Ritual nastavljate u toku proslave sabata Jul, znači, magijski krug je već zatvoren na uobičajen način;
– Izgravirajte/urežite vaše ime na zelenoj sveći, odozgo ili sa strane, u zavisnosti od oblika vaše sveće;
– Upalite sveću i izgovorite:
„Dajem ti svoje ime,
budi blagoslovljena!“
– Pospite pola pepela u krug oko zelene sveće, izgovarajući:
„Čak i po olujnom vremenu,
Ništa te neće pomeriti!“
– Sačuvajte prstohvat pepela, da ga bacite u vatru na sledeću proslavu Jula, a ostatak prospite na ulazni prag (malo ubacite u uglove i šupljine), da prosperitet i izobilje pronađu put prema vašoj kući u godini koja dolazi…
Hrišćanska tradicija danas
Otprilike u isto vreme, hiršćani slave svog sveca, Svetog Nikolu. Ne smatram da je ovaj praznik preuzet od nekog drugog verovanja, naprotiv. Svetost Svetog Nikole nijedna abeceda i rečnik savremenog doba ne može da ispiše i opiše! Toliko je bio svetac još za života, a njegovo srce veliko kao Svarga božanska, da i dan-danas bode oči mračnim silama i one pokušavaju da na njegovo mesto smeste neki novi, izmišljeni lik:
Sveti Nikola, odnosno Nikola Mirlikijski, je rođen oko 270. godine. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Sveti Sion, gde se i zamonašio. Nakon smrti svojih roditelja, svu nasleđenu imovinu je razdelio siromašnima. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. U starosti se razboleo i umro 6.decembra 343. godine, što je 19. decembar po novom kalendaru. Meni nije jasno zašto se ne slavi njegovo rođenje, jer je čovečanstvo mnogo dobilo njegovim rođenjem, a ne njegova smrt! Ako se već „tačno zna“ datum njegove smrti, logično je da se zna i datum njegovog rođenja… Ko nas to tera da slavimo smrt a ne život?! Njegove mošti su prenete iz Mira u Lukiji u tadašnji pravoslavni Bari (Italija) 22. maja 1096. godine u crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika, pa su građani Barija podigli velelepnu crkvu u čast Svetog Nikole. Bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji (današnja Turska) i poznat je, takođe, i kao Sveti Nikola Čudotvorac.
Poznat po tome što je ljudima tajno davao novac i poklone, ljudi su ga još za života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć kad se desi bolest, nesreća ili bilo kakva nemoć. Hrišćani tvrde da se on odazivao svima i pomagao i, kažu da je iz njegovog lica isijavala svetlost. Zbog toga što je ljudima, naročito deci, darivao sve što je mogao, zapadne „kulture“ su pokušale i njegovo sveto ime da ukradu, prekroje i prikažu kao svoju vrednost: izmislili su Deda Mraza, koji se na engleskom izgovara „Santa Klaus“ (od Santa Claus), što je skraćeno od Santa Nikolaus (Santa Nicholaus = Sveti Nikola). Čitav hrišćanski svet ga slavi kao svetitelja i čudotvorca, on je zaštitnik putnika, moreplovaca, trgovaca, dece i studenata u Srbiji, Rusiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj. Ovo je najčešća krsna slava kod Srba. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Kaže se: „Ko ne slavi Svetog Nikolu, na slavu ide…
Nalosvni photo by Rabelamia
Izvori:
– Lična istraživanja
