Magija drveća je jedinstvena, zato što je drveće jedinstveno i posebno. Američki urođenici imaju svoj naziv za drveće „Ljudi koji stoje“. Drveće izaziva osećaj mira i poštovanja. Ono je od vitalnog značaja za opstanak, i ono je posrednik između neba i zemlje. Poseduju vrlo posebnu magiju i, u određenim slučajevima, mogu čak formirati portal prema „Onom svetu“, odnosno prema drugim dimenzijama. Kontak sa određenim drvećem ponekad nas osvešćuje ogromnom mudrošću i, blizina takvog drveta može biti vrlo lekovita, čak može da ide toliko daleko da nas nadahnjuje kreativnošću. Sa druge strane, nije svo drveće preterano raspoloženo prema ljudskoj rasi, koja ga tako besramno uništava, i u ovom slučaju, bolje je držati se na udaljenosti, dovoljnoj da ne budete na udaru negativne energije.
Kada dovoljno, izrastu, hrast, jasen i glog zajedno formiraju vilinsku trijadu, i to je idealno mesto da vidite vile, jer one vole da žive tamo. Previše smo maltretirali prirodu, tako da je vrlo rizično da se poseći makar i jedno od ta tri stabla (kada su zajedno), jer se time rizikuje da se vile umore i da oslabi njihova moć. Stoga je od suštinske važnosti pokazati veliko i iskreno poštovanje prema ovom drveću.
Evo jednog kratkog spiska drveća, gde borave vile, sa bližim naznakama o blagodetima koje nam daruju:
Jova (Alnus)
Jova je drvo iz roda listopadnih drvenastih skrivenosemenica iz porodice breza.
Ovo drvo je veoma prefinjeno i ljudi ga koriste za izradu gitara. Drugo ime mu je „Crna jova“ i spominje se još u Homerovoj „Odiseji“. Najpoznatija upotreba mu je za štapiće koji su se koristili za izricanje kazni (odnosno za proterivanje iz zajednice), od njega se izrađuje i magijski štap (jer je iz porodice breza), a grana jove obešena na kućna vrata štiti od svakog zla i uroka.
Očigledno je da ovo drvo pruža duhovnu zaštitu, odličan je „štit“ od loših energija, a povezan je sa hrabrošću i predstavlja duh evolucije.
Breza (Betula)
Breza spada u rod drvenastih biljaka iz porodice Betulaceae. Obuhvata oko 40 vrsta drveća i žbunja, od kojih su mnoge na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode!
Breza je drvo koje ima veliku ulogu u narodnim verovanjima i u tradiciji naroda srednje i severne Evrope, ali i na Balkanu. Osim što ima istu ulogu (kao i drvo jove) za zaštitu od svakog zla i uroka, u Beogradu je nekada davno postojao običaj u kome je drvo breze imalo centralnu ulogu. Naime, kada su svatovi polazili iz kuće (za nevestu ili u crkvu) obavezno su prelazili preko brezove metle, kako bi ona zadržala sve zle sile i zle oči (kako bi sve proteklo u najboljem redu i time se obezbedio dobar početak mladencima). Breza se kod mnogih pravoslavaca smatra prokletim drvom, jer su njihovog Spasitelja šibali brezovim granama. Od suve kore breze, prave se minijaturne baljke, lile, koje se tradicionalno pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Ali, ipak, iz debljih stabala breze, u rano proleće se točio sok koji se pio umesto vode, interesantna analogija 🙂 zar ne?
U tradiciji i verovanju istočnih Slovena, breza ima još veću ulogu. Najcenjenija je u ruskom folkloru, gde su grančice breze neizostavni element skoro svih tradicionalnih rituala. U Rusiji, znači, osim što se postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi sprečile zle sile da uđu u kuću, nose se čak i sa sobom kao zaštita. Na krajnjem severu Evrope, u skandinavskim zemljama, ljudi su posvetili brezu Bogu Toru.
Da zaključimo: breza simbolizuje slatkoću, početak ili obnovu i rađanje novog života, što je idealno za početnike u Vilinskoj magiji. Breza je usko povezana i sa praksom druida. Energična i spontana, simbol je čistoće i odlučnosti u prevladavanju teškoća. Proteruje loše uticaje. Veliki je zaštitnik. Tradicionalna veštičija metla je napravljena od grančica breze, za energetsko pročišćavanje prostora. Rasteruje strahove i daje hrabrost isto koliko daje i radost.
Kedar (Cedrus)
Kedar (Cedrus) pripada rodu četinara iz porodice borova. Rasprostranjen je u visokoplaninskim oblastima Mediterana i na zapadnim padinama Himalaja. Naziv kedar na arapskom jeziku znači moć.
Čak su i svaremeni biolozi naučno potvrdili staru tvrdnju da kedar ima dušu. To raskošno i predivno drvo ima isti biološki ritam kao čovek. Kedar ispoljava svoju aktivnost u zavisnosti od spoljašnjih okolnosti i uticaja, a ne kao ostalo drveće koje biološki funkcioniše u tačno određenim satima. Bilo koji deo ovog drveta izuzetno je koristan u ritualima za posao. Njegove magijske sposobnosti poznaje i moderno društvo, a neki narodi (Cherokee indijanci npr.) veruju da su u drvetu kedra duhovi predaka, a njegovu koru nose sa sobom kao zaštitu od zlih duhova. Egipćani su koristili kedrovo ulje. Od njega je pravljen i ritulni miris za potrebe tibetanskih hramova. U modernom društvu je neizostavan u aromaterapiji.
Vidimo da je kedar zaista čarobno drvo i magijska zaštita od demonskih sila i od zla. Kedar donosi spokoj, ravnotežu i praktičnu energiju. Parče kedra stavljeno ispod jastuka sprečava noćne more. Smešten u novčanik, privlači novac i materijalni prosperitet (ako su izvori prihoda pošteni i nikome ne nanose štetu). Štiti kuću od groma i demona. Prilično se koristi i u ljubavnim ritualima. Snažno harmonizuje energije koje kruže čovekom, donosi unutrašnji mir, izlečenje i zaštitu, pročišćava i proteruje zle duhove.
Hrast (Quercus)
Hrast (Quercus) pripada rodu listopadnog i zimzelenog drveća, ređe žbunja, i iz porodice je bukvi (Fagaceae).
Obožavanje ovog stabla je postojalo oduvek kod svih arijevskih rasa u Evropi. I stari Grci i Rimljani su ga smatrali simbolom svog vrhovnog Boga (Zevsa, odnosno Jupitera, Boga neba, kiše i groma). U hramovima Boga Zevsa, narod je obožavao Boga Zevsa, čije je boravište bilo u stablu hrasta, koji je proricao. Naravno, hrastove grančice su korišćene prilikom mnogih rituala. Hrast je simbol Boga groma (Gromovnik) kod skoro svih ostalih evropskih naroda (Kelta, Germana, Slovena…). Druidi su, takođe, obožavali hrast, smatrajući da poseduje magijske moći. Verovanja vezana za hrast i njegove moći održana su sve do današnjih dana (za rituale za začeće deteta, za srećno putovanje itd).
Kod Slovena, hrast je posvećen Bogu groma Perunu, i bio je sveto drvo. U slavu ovom Bogu neprekidno su gorele vatre naložene hrastovim drvetom. Srbi hrast smatraju demonskim drvetom, ali ujedno i zaštitom od demona. Urezivali su krst u koru stabla i, ovako obeleženo stablo, nije se smelo seći, niti se smelo koristiti bilo šta od tog drveta (opalo lišće, suve grančice…). Ispod krošnje hrasta, održavani su svi skupovi, važni za zajednicu koja tu živi. I danas ovo drvo ima tradiciju kod pravoslavaca, od njega se pravi badnjak. I plod hrasta ima važnu ulogu u verovanjima i tradiciji mnogih naroda: žir se nosi sa sobom kao zaštita od bolesti ili kao amajlica za sreću, kuća u kojoj se uvek čuva nekoliko žireva zaštićena je od munje, a Britanci smatraju da žena koja uvek nosi žir na sebi može ostati zauvek mlada.
Za Kelte i druide, hrast je, takođe, mitsko drvo. Njemu su dati svi atributi koji su dodeljeni vrhovnom božanstvu, jer upravlja munjama i simbolizije veličanstvo. Predstavlja: vernost, snagu i čvrstinu, mudrost, proročanstvo, velikodušnost, moć, dugovečost i na kraju – uzvišenost. Njegova vazdušna vertikalnost i dubina korenja simbolizuju osu sveta, instrument komunikacije između zemlje i neba. Dve male grane hrasta, povezane jednakom krst-vezom (+) od crvene vune, čini moćni talisman za zaštitu od zla. Najčešće se na prozor postavljaju žirovi, kako bi zaštitili kuću od groma.
Javor (Acer)
Javor pripada rodu listopadnog ili zimzelenog drveća, ređe žbunja, iz familije Sapindaceae.
Šumski javor je drvo koje je meko i lagano za rad i, drvodelje od njega tradicionalno prave gusle, koje su (opet) nerazdvojni deo narodnog života i običaja. Livadski javor ili klen je zaštitnik za okućnicu. Ako ovo drvo samo iznike na međi, to je dobar znak za domaćina kuće, da će kuću pratiti napredak svake vrste. Takođe, iz debljeg stabla javora i klena, narod je u proleće točio sok, buzu (kao i od breze!).
Pravoslavni narod mu pripisuje velike magijske moći i, vezuje ih za kult mrtvih.
I svi drugi evropski narodi mu pripisuju magijske moći. Javor je posrednik između čoveka i drugih svetova. On smiruje impulsivne i nasilne umove. Simbol je nezavisnosti i slobode.
Kleka (Juniperus)
Kleka je drvo koje pripada rodu četinarskih biljaka iz porodice čempresa Cupressaceae. Svi delovi kleke su lekoviti, posebno plodovi.
Kada kleka sagoreva, njen miris pruža zaštitu i aktivira sreću u kući. Ova drvo ima značajnu magijsku ulogu u ritualima za finansije. Amerikaci ga koriste u seansama za sećanje na snove, kao i za pročišćavanje mesta ili predmeta (fumigacija elementom vazduha). Kleka je drvo koje su stari Grci i Rimljani jako cenili i poštovali. Ovi drugi su koristili sirovo ulje, dobijeno zagrevanjem drveta kleke i, njime su čistili i pripremali tela svojim pokojnika za sahrane i druge adekvatne rituale.
U antičko doba, dim od zapaljenog drveta kleke je proglašen za dezinfekciono sredstvo. Posebno se koristilo na ulicama u borbi protiv epidemije kuge i kolere, a smatralo se da vino od kleke je imalo diuretička svojstva. Legende kažu da, onaj ko svakoga dana pojede jednu bobicu kleke, biće pošteđen svih bolesti.
Leska (Corylus avellana)
Leska je manje drvo ili razgranat žbun iz porodice Betulaceae ili Corylaceae. Plod leske je lešnik.
Leska (i njen plod lešnik) je snažno povezana sa vilama i magijom. Simbol je mudrosti i prosperiteta i, ima posredničku moć, energetski katalizator, transformator energije koji radi na razvoju intuicije.
U davna vremena, veštice su pravile svoje metle isključivo od grana leske.
Bor (Pinus)
Bor je drvo koje pripada rodu zimzelenog drveća, ređe žbunja, iz porodice Pinaceae. Njegove cvasti se zovu šišarke i
Kod Srba, bor je smatran svetim drvetom, čak i otelotvorenje božanstva. Ovo verovanje datira još od paganskih vremena. U nekim krajevima Srbije, i dan-danas može se čuti zakletva „bora mi“. Stari borovi i u savremeno doba vrlo često predstavljaju svetinju i ne smeju se seći, obeleženi su jednostavnim krstom i na taj način se sprečava da se seku ili na bilo koji način oštete. U davna vremena, ispod krošnji borova održavale su se sve važne svetkovine i značajni događaji za zajednicu (kao i ispod hrasta).
Bor simbolizuje plodnost, pročišćavanje i čeličnu solidnost. On predstavlja znak materijalne (zemaljske ) moći, uvek je vezan za jaku volju. Koristi se u magiji za egzorcizam, isceljenje, novac, bogatstvo, zaštitu, pročišćavanje i duhovnost. Kada se koristi kao miris, služi za bolji kontakt sa prirodom i za uravnoteženje. Miris bora je najbolji preporučeni miris za praznik Jul i za celu zimsku sezonu.
Jela (Abies)
Jela pripada rodu zimzelenog četinarskog drveća, iz porodice borova Pinaceae.
U Grčkoj mitologiji, ratnici se transformišu (metamorfoza) u drvo jele i, tako postaju nepobedivi. U keltskoj astrologiji, jela je misteriozno drvo. Magijski rečeno, drvo jele izražava nadu u pozitivan preokret, nadu u sreću i duhovni ili društveni uspon.
U magiji, drvo jele (odnosno njeni delovi) je neophodan sastojak u otklanjanju crne magije i svih loših čini.
Vrba (Salix)
Vrba pripada rodu biljaka iz porodice vrbolike lišćare Salicaceae.
Vrba u srpskom verovanju i religiji ima izuzetno visoko mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i, pritom se izgovara“Rasti kao vrba!“. Praznik vrbe je „Vrbica“, crkva se toga dana osvećuje. Lekovitost vrbe je nadaleko poznata.
Vrba „iva“ simbolizuje dolazak proleća. Čim vrba ozeleni, „vrbopuc“, smatralo se da kod žene poraste seksualna želja.
Ali, Istok i Zapad, iako nemaju ujednačen stav prema značenju, ipak im se u potpunosti poklapaju semantički stavovi o ovom predivnom drvetu. Drevni istok, u ovom stablu vidi ženski, plodni princip i priprodne snage. U isto vreme, neke istočnjačke etničke grupe povezuju vrbu sa smrću i sahranama. Mada, to kod njih i nije čudno, jer život i smrt, u njihovom verovanju, idu uporedo, smrt smenjuje rađanje.
U sumerskoj kulturi i Babilonu, ovo je drvo smatrano magijskim i povezano je sa lunarnim božanstvom, koje štiti žene, posebno žene na porođaju. U drevnoj Akadiji, vrba je bila sveto stablo i bila je povezana direktno sa Zeusom. U Babilonu je bilo mnogo žalosnih vrba, poznatih danas kao babilonske, koje su bile smatrane (zbog svoje izvanredne lepote) svečanim drvećem za sreću, a bile su posvećene Bogu plodnosti. Drevni Kinezi vrbu smatraju drvetom proleća života i ženskog principa Yin, uključujući i seksualnost. Poetski, mlade devojke upoređuju sa vrbom, kao simbolom milosti, šarma, krotkosti i ženstvenosti. U proleće im stavljaju venčiće od vrbe u kosu, kako bi suprotni pol snažnije prepoznao njihovu lepotu i kao zaštitu od zlih energija (magijski talisman protiv demona). Za njih je stablo vrbe – zaštitnik Boginje zaštitnice žena, majčinstva, ljubavi, lepote i dobrote. Na Tibetu, vrba je jako poštovana kao zaštitnik od zlih duhova: grane vrbe su postavljane ispred vrata kuća i stanova, kao i unutar životnog prostora, jer takvu kuću ispunjava sreća i svako dobro, a lišće vrbe može da očisti karmu. Japanci u vrbi vide otelotvorenje krotkosti i u isto vreme strpljenja i upornosti, kao što je i grana vrbe u ma kojim uslovima, zato ovo drvo smatraju rođakom ljudi. Za neke etničke grupe srednje Azije, vrba je sinonim za pogrebne obrede, muškarci su oplakivali umrle oslanjajući se na vrbovinu, koju bi kasnije samo odbacili u stranu i ako se ova grana primi i pusti korenje – to se smatralo dobrim znakom. U Evropi je, takođe, vrbi dat vrlo važan status, ona se povezuje sa izgledom čoveka, njegovom zaštitom od sila mraka i sa smrću. U skandinavskoj mitologiji, bogovi su šetali obalom, i od vrbe i jasena su napravili ženu i muškarca, zato je za žene severne Evrope ovo drvo sveto. U staroj Grčkoj, Boginja Meseca je bila posvećena grančicama vrbe: simbolom prvobitne kreacije.
***U ritualima posvećenim Boginji Meseca, veštica i ljubavnica, Hekate, takođe se upotrebljava vrba: Hekate realizuje magijsko pušenje (cigareta od kore vrbe), tokom kojeg ima proročke vizije i daje božiji blagoslov.
Vrba je u drevnom dobu bila i stablo ozdravljenja, jer ju je jako voleo Bog izlečenja, koji je smatrao da je lek od kore vrbe izuzetno koristan u mnogim bolestima, bez obzira što su neki drugi, niži Bogovi, ovo stablo povezivali sa smrću, tugom i žalosti, očigledno zbog njenih tužno savijenih grana. Kod Slovena, vrba je uvek prisutna, naročito u paganskim ritualima vezanim za proleće i plodnost. Hrišćansko poimanje stabla vrbe nije ništa manje simbolično, povezano je sa devičanstvom i čednošću. Neke svečane hrišćanske službe su posvećene Isusovom ulasku u Jerusalim, i tom prilikom se koriste posvećene grančice vrbe, simboli božije slave i moći.
Oskoruša (Sorbus domestica)
Oskoruša je listopadna vrsta drveta iz porodice Rosaceae.
Ova biljka može da raste i kao epifit, u ovom slučaju ima značajnu magijsku moć i zove se „leteća oskoruša“.
U germanskoj mitologiji, oskorušaje povezana sa Sifom, ženom Thora.
U bretonskom folkloru, vile ponekad zamenjuju kosti goveda oskorušom, jer i ona ima sastav kao koštana srž.
Oskoruša je imala magijska svojstva i u drugim kulturama, uključujući Slovene, Skandinavce i Kelte, i bila je upotrebljavana u mnogim ritualima. Svuda je smatrana biljkom prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Ovo drvo je simbol magične zaštite od zlih čini, povećava budnost, kako bi se bolje razaznalo dobro od zla. Oskoruša pomaže da rasteramo sve što narušava naš spokoj i našu ličnu svrhu. Kora planinske oskoruše pomaže pri oporavku nakon bolesti. Obično se čuva u vrećicama, ako je za lečenje i zdravlje priprema se specijalna mešavina. Za snagu, uspeh i sreću se, takođe, pripremaju vrećice sa plodovima ovog drveta.
Симбол магичне заштите од лоших чаролија, планински пепео повећава будност како би боље открио добро од зла. Помозите да одвратимо све што нарушава наш спокој и нашу сврху. Кора планинског пепела Помаже код опоравка током опоравка. Може се додати врећицама и мешавинама лечења и здравља, као и врећицама снаге, успеха и среће.
Avdika (Sambucus ebulus)
Avdika je višegodišnja zeljasta biljka, koja pripada familiji Adoxaceae. Ona raste pored puteva i kanala u Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Americi. Njeni drugi nazivi su: apta, aptovina, burjan, smrdljiva bazga, smrdljiva zova…
Ova biljka se u magijskoj praksi uglavnom koristi protiv zlobe i klevete.
Bela Topola (Populus alba)
Bela topola je listopadno drvo iz porodice vrba.
Ovo drvo predstavlja štit od straha, da bi se postigla odlučnost u ponovnom rađanju (reinkarnacija) ili u preporodu u postojećoj egzistenciji. Bela topola je drvo specifično za severnu hemisferu, a svoje ime je dobila od latinske reči „populus“ i od staro-francuskog „poplier“ – dva termina koji zajedno znače ljudi. Legenda kaže da je Bela topola „Drvo naroda“, s obzirom da bi pod ovim drvetom trebalo da se donose sve važne odluke.
Bela topola je u južnom delu Evrope zauzimala mitološko mesto koje je na severu Evrope rezervisano za brezu, sa kojom svakako ima sličnosti. Drevni su topolu zvali ne samo „populus graeca“ i „populus alba“, već i Herkulova topola. Naime, Herkulovi sveštenici bili su okrunjeni granama topole, kao i sam Bog Herkules. Govorilo se da Herkules, po povratku sa svog putovanja u Podzemlje, nosio topolov venac na glavi. U pogrebnim igrama dece sa Rodosa, pobednik je dobijao topolov venac, posebno posvećen Manama.
Od topole ne stvoreno proročko drvo, odnosno meteorološko drvo: njen list je sa jedne strane taman a sa druge strane beo, tako da na tamnoj strani vidimo figure noći a na svetloj figure dana. Legenda kaže da, kada je Herkules prelazio pakao noseći topolov venac, deo lista koji je bio okrenut ka njemu ostao je svetao i jasan, a druga strana lista (okrenuta ka spolja, ka paklu) postala je tamna kao gusti crni dim…
Naslovni photo: https://pin.it/7Mopakn
