POLARITET: ženski
ELEMENT: voda
PLANETA: Venera
MOĆI: lečenje, zdravlje, ljubav, mudrost, bezsmrtnost
Etimologija
Jabuka (latinski naziv Malus pumila, Malus domestica) je drvenasta biljka iz porodice Rosaceae i njen plod nosi isto ime – jabuka (naučno ime je pomum).
Opis
Postoji više od 7500 kultivara domaće jabuke.
Domaća jabuka je listopadno drvo, visine do 12 m, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženm vrhom i nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja su rozikaste boje), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva krajem leta i tokom jeseni. Domaća jabuka je najverovatnije hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj je najsrodnija vrsta Malus sieversii i može se još uvek naći na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 metara iznad mora. Mnogi smatraju da je ovaj predivan, životonosan plod došao u naše i sve ostale krajeve sveta, posredstvom razmene putnika koji su stalno prolazili u svim pravcima kroz naše krajeve. Ali to je, ipak, novija istorija.
Fotografija: https://images.app.goo.gl/hpovTPtigsQkKgR18
Ja sam dubokog ubeđenja da je ovu biljku poneo naš ROD kada je krenuo u raseljavanje.
U našem narodu i dan-danas je ostalo:
„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje!“
Ritualna upotreba
Mnoge kulture smatraju da je Boginja Pomona zaštitnica jabuke. Pa, nije. Ona je, u religiji nekih kultura, božanstvo svog voća, generalno. Ona predsedava baštama i voćnjacima i prikazana je kako u podignutom preklopu haljine donosi obilnu žetvu raznolikog voća, pomešanog sa povrćem i prolećnim cvećem. Ova očigledna anomalija u tumačenju nije jedina. Evo objašnjenja: jabuka, koja se dugo smatrala plodom izuzetnih Bogova, prisvojila je ime pomum, što je ustvari na latinskom generičko ime ploda (tačnije, voće sa semenkama: jabuke, kruške, dunje, šipci, smokve, ribizle i slično). Zbog toga je jabuka nasledila sve glavne uloge u svim mitovima u kojima se spominje pomum. Mnogo nepotrebne zabune… Adamova jabuka, između ostalog, jednostavno znači Adamov plod, a naučnici i dalje raspravljaju da li je ovo voće bilo jabuka sa našeg stabla jabuke, ili nara, pomorandže, smokve ili bilo koje drugo voće bogato semenkama. Servius nam, u komentaru Vergiliju, objašnjava svoju degradirajuću pretpostavku da se i dva čovekova testisa mogu zvati jabuke! Spomenimo da su i Venera libertina i Venera de Milo predstavljene sa jabukom u ruci.
U Staroj Grčkoj, tokom čitavog antičkog doba, 13. avgust je bio praznik Boginje Artemide (Dijana u Rimskom carstvu). Artemida/Dijana je bila izuzetno voljena Boginja, zaštitnica žena, naročito devica. Tokom ritualnog dela proslave, na taj dan, mlade devojke obučene u belo, išle su u goste i nosile su jabuke koje su i dalje visile na granama.
Visoko mesto obožavanja ove Boginje je bio grad Efes, u Joniju, blizu Smirne. Ovde su Artemizije dostigle svoj vrhunac. Ljudi iz svih delova Grčke su dolazili ovde na hodočašće. Sveštenici megabazi su hodočasnicima delili jabuke, a sveštenice su bile jedine koje su ulazile u hram, da bi postavile korpe sa jabukama kao poklon (ponuda, žrtva) ispred zlatne statue Artemide. U veoma starom paganskom ritualu, koji je Rimska crkva preuzela (kao i mnoge druge animističke magijske obrede a ovaj je preuzela sa imenom praznika Tusan) oltari koji su podizani na otvorenom prostoru i gde su druidi službovali bili su prekriveni jabukama.
Oni su ovo voće smatrali jednim od omiljenih „jela smrti“. Kako u nekih regionima Evrope ljudi ne slave Tusan već na isti dan slave „Praznik jabuka“, razlog možemo pronaći u ovom starom zaboravljenom kultu.
Jabuka je jedan simbol bezsmrtnosti (namerno sa „Z“).
Ovde ponovo nailazimo na jednu ambivalentnost koja se objašnjava jednim konceptom o životu koji su imali naši Drevni: jednostavno putovanje kroz večnost. Dakle, veoma je mala razlika između plodnosti (ciklus ponovnog rođenja u zemaljskom životu) i sterilnosti (ciklus kada duša putuje „donjim svetovima“ čekaju „svoje proleće“). To je razlog zašto neki mitovi provlače dupli simbol: prolaznosti čoveka i bezsmrtnosti.
U raju Drevnih jele su se zlatne jabuke. One se jedu i u raju hrišćanskog detinjstva (neko misteriozno ostrvo, bez ikakve smislene i prihvatljive forme objašnjenja gde ne postoje ni lopovi, ni neprijatelji, ni nasilje, ni buka, nema ni toplog ni hladnog, gde caruje mir i sve večno cveta…) ….?!?!?!?!
Potomci stanovnika Normandije, koji su se naselili na prostorima sadašnje Velike Britanije smatraju i dalje da duše odabranih piju sa zanosnih izvora u sred jabukove šumice na ostrvu Avalon, ostrvo jabuka gde i danas spava kralj Artur.
U jednoj persijskoj ezoteričnoj misteriji, Mohamed vraća svoju dušu Velikoj Celini tačno u trenutku kada oseti miris jabuke, koju mu je poklonio anđeo.
Skandinavska Boginja Indhuna se identifikuje sa Drvetom Bezsmrtnosti, koje je ustvari, stablo jabuke: sokom ove voćke, u ovoj ambroziji izvučenoj iz jabuke, nordijski heroji su obnovili svoju bezsmrtnost.
Ovo čudotvorno stablo je spominjano u mnogim mitovima, drvenim legendama i u urbanim legendama i uvek je naglašeno da ga je revnosno čuvala zmija, ili zmaj, veliki crv, kolosalni pas ili neka druga fantastična životinja.
U jednoj poljskoj legendi, čiji je koren evidentno u mitologiji o Hesperidama, ptica sokol zamenjuje zmiju-kerber:
„Jedna mlada princeza, zbog magijskog prokletstva
(zagrizla je zlatnu jabuku), bila je zatvorena u kristalnom dvorcu,
u senci grandiozne planine od leda;
ispred dvorca je bio jabukovik sa zlatnim jabukama.
Niko nije mogao da uđe u ovaj dvorac;
jedan mladi vitez je krenuo da oslobodi princezu,
ali soko je oslepeo njegovog konja a vitez je pao u duboku provaliju;
ali jedan drugi junak, sudbinski predodređen,
uspeva da ubije sokola i da poništi dejstvo zlatne jabuke,
tako što je dao jednu zlatnu jabuku zmaju koji čuva vrata,
uspeva da uđe u dvorac i oslobađa princezu.“
U mađarskim zabitima, verenik nakon što je razmenio burme sa svojom verenicom, daje joj jednu jabuku koja je simbolično sabrala u sebi sve bračne darove.
Na Siciliji, na dan Svetog Jovana, svaka mlada devojka baca na ulicu, kroz prozor svoje sobe, jednu jabuku i ostaje iza prozora gledajući šta će se desiti sa jabukom, ko će je pokupiti: ako je uzme neki muškarac = venčanje će biti u toku godine; ako je uzme žena = nema venčanja bar za godinu dana; ako ljudi gledaju ali niko neće da uzme jabuku = to znači da će se devojka udati ali će vrlo brzo postati udovica; ako je prvi prolaznik koji je mimoišao jabuku bio sveštenik = to je mladoj Sicilijanki znak da će se zamonašiti u manastiru.
U jednoj provinciji u južnoj Italiji, na svadbenoj večeri svaki gost uzima jednu jabuku, pravi udubljenje u jabuci svojim nožem i u to udubljenje (prorez) stavlja jedan srebrni novčić; ovo „voće sa tartufom“ se nudi nevesti da ga zagrize i svojim zubima izvadi srebrni novčić
Magijska upotreba
– Cvetovi drveta jabuke, tako sveži i nežni, ušli su u čarolije ljubavi od najdavnijih vremena: stavljaju se u kesice, često pomešani sa cvetovima zove (bazga) ili valerijane;
– Osušeni cvetovi jabuke se mogu koristiti kao mirisi. Spaljuju se isključivo u zemljanim posudama i na šporetima (grejnim površinama sa vatrom);
– Treća tehnika je kuvanje cvetova jabuke u rastopljenom vosku: posle nekog vremena ovaj vosak postaje ružičast i parfimisan, sa takvim voskom obično se izrađuju sveće čiji plamen (veruje se) može da privuče voljenu osobu;
– Najjednostavnija od svih ljubavnih čarolija je zagrevanje crvene jabuke trljanjem dlanovima. Zatim se jabuka preseče na dve jednake polovine i onda se podeli i pojede po jedna polovina jabuke sa osobom koju volimo i za koju želimo da nas voli;
– Da bi se izlečila bolna mesta na telu, potrebno je iseći jabuku na četiri dela i nežno trljati obolele površine kože komadima jabuke, počev od onog dela na kome se vidi najviše semenki. Za ovaj ritual se preporučuje izvođenje u fazi opadajućeg meseca. Ako obolela mesta burno reaguju na ovaj tretman (crvenilo, osip, bol) – to je znak da da su komadi jabuke dobro izvukli „loše“ iz tela;
– Ko jede puno malenih jabuka, nikada neće biti napadnut „malignim groznicama;
– Ko živi u kraju gde se pravi jabukovača u jesen, treba da uzme nekoliko vrećica komine od jabuka i da ih pobaca po svojoj bašti, ali pre hladnog vremena. Ako se jak miris od komina oseća sve do pojave hladnog vremena, to učiniti tlo vaše bašte posebno plodnim tokom prolećne setve;
– U regionu Yvetot, neposredno nakon berbe, 13 listova od svakog drveta stavilo bi se oko sebe, na tlu i, zalilo sa malo jabukovače iz prethodne godine. Cilj ove ceremonije bio je da se za sledeću godinu pripremi obilna žetva;
– Drvo jabuke, ne umanjujući trud proizvođača nameštaja, postalo je objekat posla mađionara: proizvodili su izvrsne štapove, naročite one namenjene ritualima za emocije, naklonost (privrženost, strast, povratak naklonosti i slično). Štaviše, to je najbolje drvo za vajanje simboilčnih figurina ili lica čarobnih lutkica;
– Jednorozi najviše vole da posećuju vlažne livade zasađene stablima jabuka.
Napomena:
Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče. Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija. I, tako treba i da ostane…
Fotgrafija: Rabelamia
***Sve informacije koje se odnose na osobine i upotrebu biljaka su date u informativne svrhe. Ove informacije ni na koji način ne predstavljaju dijagnozu ili preporučeni medicinski tretman. One ne zamenjuju konsultacije sa konvencionalnim lekarima. U slučaju zdravstvenih problema, obratite se svom lekaru.
Naslovni photo: https://images.app.goo.gl/rpvUsSZsSRgkw8XL8
Izvori:
– https://sr.wikipedia.org/wiki/
– „L‘Encyclopedie des herbes magiques“, Scott Cunnigham
– Lična iskustva
