O prazniku ...
Lamas (Lammas ili Lughnasadh ili Lùnasa) je praznik svetlosti i prvih žetvi. Takođe ga zovemo i praznikom hleba i berbe. Lamas, u isto vreme, najavljuje i skori odlazak leta. Ovaj praznik se nije oduvek slavio tačno na dan 1.avgusta, već na dan prvih berbi, međutim, s obzirom da danas ima mnogo više ljudi u gradovima nego u selima, ošteprihvaćeno je da se sabat Lamas slavi 1.avgusta.
Praznik i rutial se izvode u čast Boginje plodne zemlje, koja nam je dala plodnu žetvu (uspeh). Nekada je ovaj praznik počinjao upravo na dan prve žetve, na početak perioda sazrevanja plodova i semenki, koje smo posadili u proleće, a koje će nam služiti da preživimo zimu i kao zasad za sledeću žetvu.
Alegorično, snaga Boga se smanjuje, dani počinju da se smanjuju, a noći da bivaju sve duže. Boginja ostaje sa radošću, koja je pomešana sa tugom, jer umirući Bog živi u njoj, kroz njeno nerođeno dete. Uprkos odlazećem letu, ovo je period godine pun prijatne topline i izobilja hrane. Svaki obrok koji pojedemo treba da nas podseti na ništa nije trajno u svemiru.
Za narode severnih zemalja, ovo je praznik posvećen Kralju Bogu, koji predstavlja suverenitet i svetlost, onaj koji obezbeđuje večni ciklus života: smrt i rođenje. To je dakle kraljevska gozba čiji je akcenat na pravičnosti Boga i na raspodeli svih bogatstava (žetve) koju on vrši. To je vreme kompletnog mira, carstvo mira, prijateljstva, izobilja i prosperiteta.
S obzirom da se uskoro ulazi u zadnji deo godine, kada energija u prirodi počinje značajno da opada, ovo je odličan momenat za pravljenje talismana i izvođenje rituala zaštite.
Dekoracija
Tradicionalno, na oltar se stavljaju žute i zelene sveće, plodovi prvih jesenjih berbi, kao i lutkice ili pretenice napravljene od slame, odnosno žita, ili kukuruza.
Dekoraciju upotpuniti malim cvetovima suncokreta ili buketom ruža (ružino cveće je odlična zamena za bilo koje cveće koje nam je potrebno na bilo koji praznik).
Pravi dragulj na praznično dekorisanom oltaru je ROG BOGATSTVA I IZOBILJA. Rog izobilja, pravi ili ručno napravljen, koji će služiti kao čaša, ili kao činija za voće, ili kao zaseban dekorativni element.
Kruna u dekoraciji za sabat Lamas, je hleb koji smo sami napravili, ukrasili i u njega uneli sve svoje emocije.
Korespondencija
BILJKE: leska, orah, ruža, velebilje
BOJE: žuta, narandžasta i tamno-zelena
SVEĆE: zelene i žute
KAMENJE: crveni jaspis, žad i malahit
ELEMENT: vatra
PLANETA: Sunce
TAROT KARTA: Snaga, Velika arkana 8
RUNA: jeran
POSVEĆENJE: Lug (Bog starih Druida), Demetra (Boginja žetve) i Ceres (Boginja berbe grožđa) a kod Slovena Bog Perun i Boginja Lada
UTICAJ: hrabrost i uspeh
Praznična trpeza
Na oltar obavezno treba staviti sezonsko voće (i povrće), a umesto vina u pehar sipati pivo ili cider (fermentisano, blago alkoholno piće, na bazi soka od jabuka ili krušaka). Ako ne volite pivo ili cider, napravite sveži, ceđeni sok od jabuke ili kruške. Preporuka je da se postavi žuti ili tamno zeleni stolnjak. Sve ostalo se prepušta vašoj mašti. Jedino što je obavezno je da umesite hleg od semenki, sa ruzmarinom, u čast Boga Sunca, koji simbolizuje bogatstvo useva.
Hleb sreće
Ovaj hleb obavezno pravimo sami, jer ćemo tako „umesiti svu energiju“ koja živi u nama, radost i ponos što smo ga sami napravili i, on će biti hiljadu puta bolji od bilo kog kupljenog hleba! Ali, odaberite momenat kada ste srećni i veseli, ako ste malo tužni, sačekajte koji sat, umesite samo najlepše emocije… Ovaj hleb treba da miriše na sreću i na leto!
PRIPREMA:
- U posudu sipati mlaku vodu, šećer i kvasac. Dobro sve promešati i ostaviti 10 minuta.
- Zatim, dodati brašno, semenke, ruzmarin i so. Mešati dok se ne dobije homogena masa.
- Mesiti testo bar 10 – 15 minuta, kako bi dobilo elastičnost.
- Prekriti krpom posudu sa testom i ostaviti na toplo mesto 30-tak minuta.
- Nakon toga, testo bi trebalo da se udvostruči.
- Pritisnuti jednom testo po sredini, kako bi izašao suvišni vazduh, zatim ga izvaditi iz posude, napraviti oblik hleba po svojoj želji, staviti ga u tepsiju i dekorisati (oblicima od testa, semenkama ili oboje).
- Peći hleb oko 45 minuta (rerna je unapred zagrejana na 240°C, a čim je hleb stravljen u rernu smanjiti na 200°C).
Potrebno je:
- 500 gr heljdinog, ovsenog i pšeničnog brašna, u razmeri po želji
- 1 kesica kvasca u zrnu (ili parče svežeg kvasca)
- 1 kašičica soli
- 1/2 kašičice šećera
- 320 ml mlake vode
- 1 kašičica semenki bundeve
- 1 kašičica semenki susama
- 1 kašičica semenki maka
- 1 kašičica suvog, smrvljenog ruzmarina
Praznične aktivnosti
Šetajte poljima, a ukoliko niste u mogućnosti da šetate poljima, izađite na neko mirno mesto (park na primer) i meditirajte, sjedinjujte se s prirodom.
Dan nakon praznika, posadite semenke voća koje ste jeli na Lamas.
Ritual
– Oltar, bogato ukrašen sa: nekoliko klipova kukuruza, pšenice, sezonskim voćem;
– Zelene i žuta sveća, šibice;
– Pentagram;
– Magijski krug je već zatvoren;
– Zapalite zelenu i žutu sveću;
– Izgovorite:
„Ovo je vreme berbe,
kada priroda širi svoju darežljivost da obezbedimo opstanak.
Bože saszrelih polja, gospodaru zrna,
dozvoli mi da razumem značaj žrtvovanja.
Dok se ti pripremaš, ja te ostavljam sa srpom Boginje, do zemlje večnog leta.
Bože crnog Meseca, otkrij mi tajne preporoda
dok snaga Sunca opada, a noći postaju sveže…“
– Podignite klipove pšenice iznad glave, trljajte ih tako da zrnca padaju na oltar.
– Zatim se zasladite ukusnom voćkom i trudite se da osetite sve nijanse njenog ukusa.
– Izgovorite:
„Ja uzimam ovaj plod prve berbe i,
mešam njenu energiju za mene,
tako da mogu da nastavim svoju potragu savršenosti i nebeske mudrosti!
Boginjo Meseca i Bože Sunca,
prelepa božanstva pred kojim zastaju zveszde,
ja vam vraćam ova zrna pšenice,
da budu posejana u sigurnu utrobu majke zemlje,
i da se s prvom toplotom u proleće opet rode!“
– Sada mogu da se rade rituali koje favorizuje Lamas. Njihovo dejstvo će biti mnogo jače izvođenjem ovog prazničnog rituala.
– Nakon kompletno izvedenog magijskog rituala, čiji ste i početak i kraj oglasili magijskim zvonom, vreme je da uzemljite višak energije.
– Sada priredite malu proslavu u magijskom krugu, uz piće, jela i plodove žetve koje ste pre rituala pripremili i postavili na oltar. Malo se počastite, a malo ostavite božanstvima i obavestite ih o tome.
– Zahvalite se Bogu i Boginji, a zatim pristupite otpuštanju Čuvara kula prostora i otvaranju magijskog kruga, na kraju ugasite radnu sveću a sveće namenjene prazniku ostavite da dogore.
Pogodan magijski ritual na sabat Lamas
Čarolija za zaštitu kuće i svih ukućana
CILJ: Zaštita kuće i svih ukućana od bolesti i negativnih uticaja zlobnih ljudi.
MOMEMAT: U toku proslave sabata Lamas
POTREBNO JE:
– 1 bela sveća
– 1 mirisni štapić lavande
– nekoliko karanfilića (klinčić, karanfilovac)
– jedna kašičica
– zelena platnena kesica sa trakom za vezivanje
MAGIJSKI RITUAL:
– Proslava Lamasa je u toku, samim tim i magijski krug je već zatvoren;
– Zapalite sveću i miris i, pustite da se miris raširi;
– Kada se vosak bele sveće dovoljno otopi oko fitilja, ubacite u rastopljeni vosak nekoliko karanfilića;
– Ponovite tri puta:
„Neka je moj dom zaštićen od bolesti ljudske,
od vetra, kiše i ljudske mržnje mrske,
neka su moji mili zaštićeni od muke i jada,
ova je kuća pod zaštitom Boginje sada!“
– Izvadite karanfiliće iz sveće kašičicom, zajedno sa malo rastopljenog voska i, stavite sve to u zelenu platnenu kesicu;
– Kesicu okačite iznad ulaznih vrata, sa unutrašnje strane.
Hrišćanska tradicija danas
Hrišćani su preuzimanjem religijske vlasti, sve atribute slovenskog Boga Peruna i njegovog suprotnog aspekta Boga Velesa pripisali svom svecu, Svetom Iliji. Videćete i zašto…
Prema narodnoj tradici, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola, kojima se vozi po nebu i oblacima (Bog Perun i njegove aktivnosti).
Kada na Svetog Iliju (hrišćanski praznik Sveti prorok Ilija, 2.avgust) pucaju gromovi, narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom udara! Takođe, narod kaže, treba dobro (ne)gledati mesto gde grom udari, jer je to znak da se tu krije nečastivi. (Bog Perun gađa Boga Velesa munjama; Na mestu gde padne munja niče perunika, lep beli cvet; treba obratiti pažnju na nesmotreno (ili prostodušno) shvatanje naroda da „kad grmi, ne valja se krstiti, da se đavo ne bi skrio pod krst“ – ovim ćemo se posebno pozabaviti ukoliko ima želje među čitocima bloga).
Na praznik Svetog Ilije se, i u današnje vreme, zadržao običaj da se nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. U mnogim delovima Srbije organizuju se sabori, slavi se slava ovom svecu i poštuju se razni običaji kako bi se izbegla oluja i grad. (Moja primedba: kako to da svetitelj uopšte može biti gnevan? Zar ne bi trebalo da je isključivo milosrdan?! Slava je zatrpana hranom, i to je prinošenje žrtve…)
U Jablaničkom kraju tvrde da svako selo treba da ima neku ženu koja zna kako da spreči olujne oblake da donesu grad. Žene izlaze iz kuće s vaskršnjim jajima i obraćaju se svojim umrlim ne bi li umolili Svetog Iliju da ne sruči grad, pominjući izmišljena velika čuda koja se dešavaju u selu, poput onih da crkva preko noći pozlatila… (Kao prvo, ovde se radi o obraćanju Bogu Velesu, Bogu mrtvih duša. Kao drugo, ovo je veštičarenje, a kako to da je to selu potrebno, da je to dobro delo ako su veštice generalno, kako kažu hriščani, „đavolja rabota“, kako to đavolja rabota može da bude korisna?!)
Veruje su da Sveti Ilija nije umro, već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničnim ilindenskim ikonama. (Ovaj prikaz je bio jedino logično objašnjenje za neuk narod tog vremena, koji nije znao kako drugačije da objasni ono što vidi. Kako bi čovek današnjice naslikao i objasnio „plamene kočije koje lete u nebo“?)
Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i Novom zavetu kao prorok, čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo, vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak. (Sveti prorok Ilija – da li je korektno da se jednima moć proricanja pripisuje kao duhovna vrlina a da se drugi satanizuju zbog iste?)
Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava i gde mu gavran donosi hranu. (Gavran se smatra za misterioznu magičnu pticu (pticu magičara?!) i za njega se vezuju i dobra i loša predskazanja. Simbolizam gavrana je veoma bogat i raznovrstan. Gavran često ostavlja loš utisak, pre svega zato što je ptica lešinar i, povezuje se sa smrću. Njegova inteligencija i prepoznatljiv glas povezali su ga sa prevarom (Bog Veles) a boja perja za mračne sile (obično za ljude koji se bage magijom: veštice i magovi) i za zloslutna upozorenja. Ali, u simbolici ove tajanstvene i inteligentne ptice postoji još mnogo više nego što je smrt, mrak i razaranja (Bog Veles), gavran je i zaštitnik, učitelj, mudrac i tvorac (Bog Perun).)
Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju, u 9.veku pre Hrista, 816.godine i, da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često u pustinji. (Tada tihovanje još nije bilo poznato kao model duhovne prakse, pa se nameće zaključak da je Ilija meditirao, što hrišćanstvo ne odobrava.)
U narodu je poznata izreka „Od Svetog Ilije, Sunce sve milije!“. (Narodno objašnjenje za logičnosti godišnjih doba, od tog dana dani postaju kraći, ravnodnevica, a moć Sunca opada, nastupa jesen.)
U Rusiji, u selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa se nešto iz kola prospe po oblacima… (Da li to znači da smo „slučajno nagrađeni“ kišom, jer se nešto vode prosulo?!)
U Bugarskoj, po bugarskom narodnom predanju, Ilija navodi duše umrlih Cigana da prave grad i njime potuku njive grešnika na zemlji. (Bog Veles je vodio duše mrtvih.)
Prema verovanju, Ilija često zaboravi kada je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gromovima i munjama naneo mnogo štete. Zato se, kad grmi na ovaj dan kaže: „Prisetio se Ilija!“ (Ognjena Marija je u pravoslavnom crkvenom kalendaru obeležena kao Sveta mučenica Marina, ali NIJE obeležena crvenoim slovom, valjda zato što je žena…)
Na Svetog Iliju se nikako ne treba kupati u reci i tražiti osveženje u njenim dubinama jer, po predanju, voda na ovaj dan „doziva“ svoje žrtve čudnim šumom. (Ovo je pre aktivnost koja ide uz demone, zar ne?)
Ovaj praznik praznik poštuju i mnogi Muslimani, naravno ne pod istim imenom praznika.
Naslovni photo: Rabelamia
