Perun je vrhovno božanstvo svih Slovena, on je Bog munje, groma, rata i pravednosti, nekada ga vezuju i uz zemljoradnju. U poređenju sa ostalim božanstvima, istog ranga, kod drugih naroda istog perioda, on po svojim atributima apsolutno odgovara grčkom vrhovnom božanstvu Zeusu, i Thoru, germanskom vrhovnom božanstvu (i Perun i Thor imali su ratnu sekiru, koja im se, kada bi udarili po nepreijatelju, sama vraćala u ruke). Na obroncima Učke i brda Perun u Hrvatskoj, postoje ostaci vladavine ovog Boga, najvećeg u Slovena.
Perun je, kao i Zeus, poznat po tome što je vladao munjom i strelom. Narodna predanja govore o tome da je u proganjanju svog neprijatelja vozio kočiju na nebesima, i odande bacao munje i strele (čovek današnjice bi mirne duše mogao pomisliti da se vozio u svojoj svemirskoj letilici i da je gađao neprijatelje laserima i raznim drugim ubojitim oružjem).
Stari Sloveni su verovali da će Perun svojim gromom usmrtiti svakoga ko prekrši datu reč ili slaže na svedočenju i, zato se on koristio u svim ozbiljnim zakletvama u sklapanju mira među zemaljskim vladarima.
Bog Perun vladao je svetom živih, neba i zemlje. Ljudi tog vremena su ga predstavljali kao muškarca dubokog glasa, grubog (ratničkog izgleda) i guste crvene brade (ovo je bitna napomena, jer može da ide u prilog tezi da je ljudski rod stvorila bela rasa vanzemaljaca, koji su imali crvene kose i brade, odnosno riđe). Perunovo oružje je bila i zlatna jabuka. Kao i svako drugo božanstvo, i Perun je imao svoju životinju, a to je moćna ptica orao. Kada je bacao munje, gde god bi udarila njegova munja, nicao je svet perunika (beli cvet izuzetne lepote i velikih magijskih moći).
Treba napomenuti da, iako je Bog Perun bio vhovno i najveće božanstvo, on je ovu vlast nasledio od svog oca, kao nagradu što je Nav (ceo gornji svet) spasio od uništenja i propasti.
Takođe, govoreći o Perunu, nikako ne možemo preskočiti njegov dualizam sa Bogom Velesom. Dualizam je potpuno normalna pojava kako u slovenskoj, tako i u mitologiji paganizma ostatka sveta. To je priča o večitoj borbi ova dva Boga… Veles je vrhovno božanstvo, Bog stoke, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasništva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodič mrtvih duša. Njegovo mesto je na dnu (logično, s obzirom da je Bog podzemnog sveta), a sa njegovim epitetom – stočni Bog, treba biti obazriv, jer uzimajući u obzir da je jedino stočarstvo i zemljoradnja mogla obogatiti čoveka tog vremena, shvatamo da su ga Sloveni zbog ovoga neizmerno poštovali i obožavali (znači, ovo nije bilo pogrdno). Kako je bio zaštitnik i divljih i domaćih životinja, poprimao je razne oblike, ali je u svom pravom obliku uvek imao rogove (jelenske), krupan muškaraca sa dugom riđom bradom i ogrnut vunenin plaštom.
Smatra se da otud u narodu izraz „Uhvatiti Boga za bradu“.
Tu dolazimo do kompletne dualnosti ova dva Boga: zemlja i voda nasuprot vatri i vazduhu, zemljoradnja nasuprot stočarstvu, nebesko carstvo suprotstavljeno podzemnom i tako dalje. Međutim, nikada nije bilo objašnjeno kako i zašto dolazi do sukobljavanja među njima, pa se (možda!) ovde radi samo o dva aspekta istog Boga.
Ako se ipak radi o dva različa Boga, postoje dve verzije sa dva različita razloga njihovog sukobljavanja: prvi je zbog žene (Mokoš) a drugi je zbog stoke, kao najvećeg bogatstva toga vremena.
Inače, mitološka priča je potpuno logična: Veles dolazi iz podzemnog sveta i pokušava da se popne na Perunovu planinu, Perun ga gađa svojim munjama i tera ga gde mu je mesto, ne ubijajući ga. Ovde ne postoji postavka dobra i zla, ovde se radi isključivo o prirodnoj ravnoteži, i, opet se vraćamo na osnovnu pagansku postavku, točak života koji se stalno okreće kroz godišnja doba, o procesu koji nema kraja, znači ravnoteža u prirodi. U svakom slučaju, oba Boga su jako poštovana u slovenskom narodu.
Proučavajući sva obeležja i Boga Peruna i Boga Velesa, shvatamo da su oba Boga bila od iste važnosti za narod kojim su oni vladali.
Narod je u to vreme živeo uglavnom u zemunicama i dobro zaštićenim pećinama (zaštitu od hladnoće im je pružao podzemni svet), pa im je letnja toplota (nebeski svet i toplota Sunca) u drugoj polovini svog bitisanja bila od iste važnosti iz mnogo razloga.
I tako svake godine, svakog kruga točka života. Oba Boga su i davala i uzimala: Perun nije brinuo gde će gromovi i munje pasti, da li će uništiti zasejana polja, ali im je ipak pružao dobre useve i naučio narod kako da obrađuje zemlju, zahvaljujući raskošnoj moći Sunca i kiši sa nebesa (jer je on bio i Bog oluje i kiše), a Veles, iako im je zimi odnosio toplotu iz života, naučio je svoj narod kako da uzgajaju stoku, da prežive od nje, da trguju njome, da se zagrnu vunom kada dođu ledeni dani, da u hlade dane postanu kreativni i duhovni i tako dalje.
NAPOMENA: u moderno vreme, vode se polemike oko toga ko je imao zaduženje oko useva i zemljoradnje, Perun ili Veles. Tačna definicija i nije toliko bitna, jer su oba Boga, svako sa svojim zaduženjima, potpuno brinuli o narodu, a s druge strane, možda je to bilo ipak samo jedan Bog, sa svoja dva suprotna aspekta. Proučavajući sva obeležja i Boga Peruna i Boga Velesa, shvatamo da su oba Boga bila od iste važnosti za narod kojim su oni vladali.
U svakom slučaju, postojanje dva Boga, Peuna i Velesa, zajedno sa svim njihovim suprotnim aspektima, pomoglo je Slovenima da lakše razumeju život i sve što on podrazumeva, bez ikakve namere za podelom na dobro i zlo, ili tamu i svetlost, jer u paganizmu, generalno, takva podela nigde nije ni postojala. Život se prihvatao takav kakav jeste, neprekidni točak života, sa neprekidnim nastojanjem stvaranja ravnoteže i u prirodi i u životu ljudi. Ovaj „Toćak života“ se kod slovenskih naroda zvao „Svarogov točak točak zvezdanog neba“ ili „Svarogovo kolo“, što u verovanju starih Slovena predstavlja svemir koji se okreće oko Polarne zvezde, koja je u njegovom centru, i na taj način vrši uticaj na sav život svemira.
Svi Sloveni, na svim prostorima koje su nastanjivali, podjednako su poštovali i Boga Peruna i Boga Velesa.
Dolaskom hrišćanstva, Boga Peruna je zamenio Sveti Ilija, i dati su mu sve moći i epiteti Boga Peruna, čak su mu dali i nadimak Gromovnik. Boga Velesa, u hrišćanstvu je nasledio Sveti Vasilije.
Naslovni photo: https://pin.it/2Z7y7n1
