O prazniku ...
Mabon predstavlja drugu žetvu i odluku Boga da se žrtvuje za svog sina. Drugim rečima, ovim praznikom se obeležava završetak žetve, započete na Lamas. Dan i noć su ponovo u ravnoteži, a Bog se sprema da napusti fizičko telo, da se upusti u avanturu nevidljivog sveta, kako bi se regenerisao i ponovo rodio kroz ljubav Boginje. Ona oseća Boga čak i dok njegov uticaj slabi.
Priroda se smiruje, povlači svoje darove i priprema se za zimski odmor.
U grčkoj mitologiji, ovo je dan kada je Had video Persefonu dok je prikupljala cveće i zaljubio se u nju. Oteo ju je da bi postala njegova kraljica. Njena majka, Demetra, Boginja prirode i plodnosti, očajna zbog nestanka svoje ćerke, u potrazi za njom, ostavila je vegetaciju da uvene zbog svoje tuge. Demetra je tada rekla da će žalost trajati sve dok njena ćerka ne bude vraćena. Bogovi su poslali Hermesa da traži Persefonu. A Persefona, nakon što je pojela sedam semenki nara iz pakla, nije mogla da ode zauvek. Tada je postignut kompromis, Persefona će ostati šest meseci sa majkom, a šest meseci sa svojim mužem. Svake godine, Persefona ostaje šest meseci u podzemnom svetu, a njena majka Demetra usmerava svoju žalost na zemlju.
Mabon je i naziv galskog Boga. Naziv „Veliki Sin Velike Majke“ predstavlja Boga muške plodnosti. Često se povezuje sa drugim božanstvima vina, kao što su Bahus ili Dionis.
Ovaj praznik je ipak najpoznatiji kao jesenja ravnodnevnica. Ovo je vreme kada priroda počinje pripreme za zimsko mirovanje. Još jednom, kao u vreme prolećne ravnodnevice, period trajanja dana postaje ravnopravan sa periodom trajanja noći, u potpunoj su ravnoteži, pre nego što će dan početi da se skraćuje. Sve ovo su davno, pre svih poznatih i „priznatih“ civilizacija znali Stari Sloveni. Mislimo da nisu imali teleskope visokih performansi, nitu su imali kompjutere, ali su ipak savršeno tačno znali tačan dan i minut svakog velikog ili malog astronomskog događaja, pa i jesenje ravnodnevnice. Ovo je vrlo poštovan dan kod Starih Slovena i taj slovenski praznik se zove Radogost.
Mabon je, dakle, vreme druge žetve, ono vreme koje se koristi za skupljanje sezonskog voća i povrća i da se ovi darovi transformišu u energiju (proizvodnjom vina, voćnih sokova, zimnice, svega što nam je potrebno za zimu). Ali, vreme je i za ubiranje plodova svega što smo „posejali“: svih naših aktivnosti, kako fizičkih, tako i intelektualnih, duhovnih i moralnih.
Takođe, ovaj praznik je pogodan za preispitivanje svoga sopstva i za meditaciju, kao i za rituale posvećenja.
Gatanje zauzima veoma bitno mesto tokom Mabona. Ali, i svi drugi rituali koji su iz ove oblasti su dobrodošli.
Ovo je vreme prijatne topline, topline koja nam vraća uspomene, ali nam pruža i mogućnost da se realno osvrnemo na proteklu godinu, kao i na protekli život u celini.
Mabon predstavlja kraj proizvodnog ciklusa u godini i, ovaj sabat je savršeno vreme da se jedan deo (kako proizvodni tako i deo životnog ciklusa) završi na način da se krene sa novim početkom, novom akcijom. U isto vreme, to je savršeni trenutak da se započne lično istraživanje, možda novi pristup mentalnoj terapiji, nova tehnika, razmatranje za nova napredovanja, a sve u cilju da što bolje upoznamo sami sebe. Drugim rečima, ovo je trenutak da se završe sve započete akcije i pravi momenat da se tačno definišu naredni projekti.
Dekoracija
Tradicionalno, na oltar se staavlja sveže povrće i kukuruz da simbolizuju useve, a orahe, šišarke, grančice i lišće hrasta da simbolizuje jesen. Može se staviti cveće koje cveta u jesen. Prikladno je da svi gore navedeni elementi stave u drvenu činiju ili u platnenu korpicu i onda se postave na oltar. Raznobojnim opalim lišćem može se dekorisati prostor oko oltara, a ako se radi u zatvorenom prostoru, onda se ovim lišćem može obeležiti i granica magijskog kruga.
Korespondencija
MIRISI: jasmin, cimet, mošus, karanfilić, žalfija, kedar, bendžoan, miro
BILJKE: bršljan, kedar, lešnik, duvan, hmelj, žir, bendžoan, paprat, orlovi nokti, neven, mlečika, miro, hrastovo lišće, hrizanteme, bor, ruža, žalfija, orah
BOJE: crvena, narandžasta, smeđa, ljubičasta, žuta, tamno-zelena
SVEĆE: zelene, žute i smeđe
KAMENJE: ametist, topaz, safir, lapis-lazuli, crveni jaspis, žad, malahit
PLANETA: Sunce
TAROT KARTA: Pravda, Velika Arkana XI
RUNA: Dagaz
POSVEĆENJE: Boginja Persefona (Demetrina ćerka), Bog Cernunnos
UTICAJ: uspeh, pravda, naplata
Praznična trpeza
Običaj je da se postave darovi iz druge berbe, jela i hrana kao što su žitarice, voće i povrće, uključujući tikvice, pasulj, jabuke, orahe i lešnike, šargarepa, krompir i luk. Na Mabon se obavezno postavljaju na oltar Mabonski kolačići, a u zamenu može i proja.
Kolačići Mabon
Priprema:
– Rastopiti puter.
– Posebno rastvoriti kvasac u malo mleka.
– Pomešati brašna, dodati šećer i malo soli, a zatim dodati jaja, rastopljeni maslac i kvasac.
– Dobro umesiti, opet dodajući mleko ako je potrebno. Testo treba da bude prilično homogeno. Ostaviti da se odmori oko 1 sat, pokriveno kuhinjskom krpom.
– Podmazati tepsiju za pečenje i posipati je sa malo brašna.
– Formirati kuglice od testa i malo ih spljoštiti, poređati ih na način da pogačice budu malo udaljene jedna od druge.
– Posipati ih vanilinim šećerom i staviti u zagrejanu rernu.
– Peći 30 minuta na 175°C.
Potrebno je:
- 100 gr ovsenog brašna ili ovsenih pahuljica
- 300 gr belog pšeničnog brašna
- 150 gr putera
- 100 gr smeđeg šećera
- 15 gr kvasca
- 20 gr vanilinog šećera
- 1 čaša mleka (oko 200 ml)
- 3 jaja i so.
Praznične aktivnosti
Uoči proslave Mabona, provedite par sati u prirodi meditirajući ili šetajući, osluškujte je, spajajte se sa njom, probajte da osetite promene koje su već u vazduhu… Ionako je potrebno da pokupite suvo lišće i grančice za dekoraciju. I ne zaboravite, uvek treba skupljati samo ono što je opalo, a ukoliko vam je potreban neki drugi, neopali deo biljke ili drveta, obavezno uradite Mali ritual zahvalnosti.
R i t u a l
– Dekorisati oltar hrastovim grančicama i lišćem, šišarkama, grančicama jele, listovima kukuruza ili celim klipovima kukuruza;
– Orasi;
– Rustična pletena korpica sa raznobojnim opalim lišćem;
– Narandžasta, zelena i braon sveća;
– Mirisi: miro ili žalfija;
– Pentakl;
– Oltar je kompletno dekorisan, sve je postavljeno, a magijski krug zatvoren;
– Upalite sveće i mirise;
– Stanite ispred oltara i podignite korpicu ka nebu, a zatim razbacajte nekoliko suvih listova oko vas, ali pazite da ostanu u magijskom krugu.
– Izgovorite:
„Lišće opada i vreme postaje sveže,
Boginja oblači svoj kaput, zemlju, a ti letiš ka zapadu,
o, veliki Bože Sunca, u zemlju večne čarolije,
ogrnut noćnom hladnoćom,
dok sazrelo voće prosipa svoje seme,
dani i noći su jednaki, a severni vetar duva i jadikuje!
Iako moć prirode nestaje prividno,
o, blažena Boginjo, znam da se život nastavlja,
bez druge žetve nije moguže da dođe proleće,
kao što je i život nemoguć bez smrti!
Blagosloven nek’ si ti, o, pali Bože,
nastavi svoje putovanje kroz zimsku idilu
u ljubavnom zagrljaju Boginje koja te voli!“
– Stavite korpicu na oltar i izgovorite:
„O, Velika Boginjo svih vrsta plodnosti,
posejala sam seme i ubrala plodove svojih postupaka, dobre i loše!
Daj mi snagu da zasadim seme radosti i ljubavi,
da prognam patnju i mržnju u sledećoj godini,
pokaži mi kako da mudro živim na ovoj planeti,
o, svetlosti noći!“
– Zatim možete da radite magijske rituale koje favorizuje Mabon, oni će biti višestruko pojačani izvođenjem ovog prazničnog rituala.
– Nakon kompletno izvedenog magijskog rituala, čiji ste početak i kraj oglasili magijskim zvonom, vreme je da uzemljite višak energije.
– Sada se počastite malo u magijskom krugu, ponudite i božanstva.
– Zahvalite se Bogu i Boginji, a zatim pristupite otpuštanju Čuvara kula prostora i otvaranju magijskog kruga.
– Na kraju ugasite radnu sveću, a sve ostale sveće namenjene prazniku ostavite da dogore i, obavezno nadzirite njihovo sagorevanje.
Pogodan magijski ritual na sabat Mabon
Čarolija za sticanje ezoterijskog znanja
CILJ: Posedovanje ezoterijskog znanja, koje će vam pomoći da uzdignete svoju duhovnost i da usavršite svoje magijske tehnike.
MOMENAT: U toku proslave sabata Mabon
POTREBNO JE:
– 1 crna sveća
– šibice
– jedna jabuka
– bolin (radni nož)
– jedna bela platnena kesica sa integrisanom vrpcom za vezivanje (može i prirodna boja lana, svile)
– kanap (pamučni ili kožni) koji će služiti kao lančić oko vrata, dužine oko 60 cm
MAGIJSKI RITUAL:
– Magijski krug je već zatvoren, pošto je proslava Mabona u toku;
– Zapalite crnu sveću, govoreći:
„Božanska, mudro ženo, Hekata,
ti, koja danas nosiš jabuke znanja,
ti, koja čekaš sa srpom,
daj mi hrabrost da te bolje upoznam!“
– Presecite jabuku horizontalno, na dva dela, obratite pažnju na pentakl (pentagram) koji prave semenke jabuke. Zatim, pokupite sve semenke, stavite ih u platnenu kesicu i vežite dobro, i na kraju povežite kanapom (onaj koji služi kao lančić). Stavite je odmah oko vrata;
– Pojedite jednu polovinu jabuke a onda zatvorite oči;
– Zamislite kako hodate voćnjakom. U centru voćnjaka raste jedno staro drvo, za koje se drži jedna starica. Približite joj se i ponovište još jednom zadnji red priziva, koji ste joj uputili malopre. Obratite pažnju na sve što će vam reći, i nemojte misliti da se vaš mozak poigrava sa vama, to JESU prave poruke. Kada završi, vratite se s vašeg unutrašnjeg putovanja u magijski krug;
– Nakon otvaranja magijskog kruga, zakopajte drugu polovinu jabuke;
– Nosite svoj talisman od semeni jabuke tokom jednog lunarnog meseca;
– Imajte uvek sa sobom jedan notes, da zapišete sve „slučajnosti“ i „čudna“ prosvetljujuća događanja koja će se nizati… Na vama je da dešifrujete njihov simbolizam i značenje.
Hrišćanska tradicija danas
Pravoslavni vernici su ovom prazniku dali ime Mala Gospojina (rođenje Presvete Bogorodice) i prilagodili ga svojoj veri. Ovaj praznik se ubraja u 36 najvećih praznika srpske pravoslavne crkve i obeležen je crvenim slovom u verskom kalendaru.
Po predanju, roditelji Presvete Bogorodice, Ana i Joakim, živeli su u Nazaretu i dobili su je kasno, oko 50-tak godina nisu mogli da imaju dece. (Smatra se da je Marija rođena 21.septembra, ali, nije poznato od kada je njen rođendan uvršten u verske praznike.)
Svoju ćerku su doživeli kao uslišenje i nagradu za svoje dugogodišnje molitve. Devojčicu Mariju su vrlo mladu, sa oko 3 godine, poslali u Hram jerusalemski, jer su je zavetovali Bogu, gde je bila potpuno posvećena učenju Svetog pisma, svakodnevnim molitvama kao i ručnim radovima. Sa (oko) 14 godina se vratila u Nazaret, gde je i primila „blagovest“ da će roditi Božijeg sina. U isti Hram je odnela i svog sina, Isusa Hrista, 40 dana nakon njegovog rođenja. Svoj život je posvetila svom sinu, a nakon njegovog „vaznesenja“, ostatak života je provela pomagajući sirotinji, lečeći bolesne i pomagajući udovicama. Predanja kažu, da je, nakon što je položena u grob, njeno telo postalo nevidljivo. (Kao i Isusovo, na kraju krajeva…)
Pravoslavci na taj dan ili idu na Svetu Liturgiju, da se ispovede i pričeste.
Ovaj se praznik smatra praznikom žena i dece.
Veruje se da na taj dam vidimo kakva će biti zima i jesen, ako je vedro znači da će zima biti blaga…
Žene na taj dan ne rade ništa u kući što se radi rukama (ručni radovi i slično) a niko ne bi trebao da sklapa poslove na taj dan, već da sačeka da praznik prođe… (Ovo meni lično baš i nije preterano logično, jer bi taj dan trebao da bude „blagosloven“ za sve što se radi, ali…)
To je i početak perioda jesenjih svadbi, ali i period stočnih vašara za stočare. S tim u vezi, narod organizuje mnogobrojne sabore i vašare.
Naslovni photo: Rabelamia
