Praznik MASLENICA, 19-25.mart

O prazniku ...

Ovaj praznik je u apsolutnoj vezi sa prolećnom ravnodnevicom, krajem meseca marta. Za tačan datum treba proveriti kada je prolećna ravnodnevica za određenu godinu. Praznik Maslenica je jedan od četiri glavna praznika starih Slovena, tempiranih tako da se poklapaju sa položajem Sunca (Koledo, Maslenica, Kupala i Radogost). Prolećna ravnodnevica se dešava u periodu između 19. i 25.marta. Ovo je praznik veselja, veseli staroslovenski praznik ispraćaja zime, sa radosnim iščekivanjem prolećne topline i obnove „Majke prirode“. Ovakav prirodni fenomen naši preci jednostavno nisu mogli ignorisati. Zato se (oduvek pa do danas) proleće povezuje sa ponovnim rođenjem na svim nivoima, fizičkim i energetskim. Onda nije čudno što su ljudi bili neobično srećni na ovaj praznik, a u sklopu obreda u čast Maslenice organizovana su razna pesnička nadmetanja, spremalo se mnogo ukusne hrane a naročito palačinke i slatke pogačice, plesalo se u krug (kolo), vozili su se sankama kroz selo, organizovane su borbene igre (nadmetanja), a finalno se figurativno palila lutka sa namenjenim likom Boginje Morane, odnosno, simbolično se spaljivala „vladavina zime“. Po tradiciji, skupljali su se mali snopovi slame koji su služili da se tokom pokladne nedelje svakodnevno pometu uglovi kuća i koliba. Na kraju nedelje bi od te slame napravili lutke (punjene životinjice koje su preteče današnjih plišanih igračaka), spaljivali su ih i time simbolično spaljivali sve što je negativno u njihovim životima!

Ovaj drevni slovenski praznik, Maslenica, preživeo je do današnjih dana, mada u dosta izmenjenom obliku, sa akcentom na zabavni deo, plesom narodnih kola, ogromnim vatrama, palačinkama i sve ovo sa neizostavnim pozivnicima za posetu. Čak i pravoslavna crkva više ne smatra Maslenicu paganskim praznikom, već svojim – pravoslavnim praznikom i predstavlja je kao pripremu za drugi Veliki post. To se dogodilo i sa mnogim drugim slovenskim praznicima, ali je Maslenica najupečatljiviji primer.

Napomena:

Ja lično smatram da su pravi, veliki žreci Pravoslavlja dali i uložili jedan epohalan napor i trud da se staro Pravoslavlje, pravo Pravoslavlje sačuva makar i skriveno, jer nisu imali drugog izbora pred naletom hrišćanstva. Na taj način su zavaravali Zapad da su prešli na njihovu veru, a zapravo su slavili stare slovenske praznike, samo ih nazivajući novim imenima. Naravno, ovde mislim samo na neke, velike žrece, ovo se uopšte ne odnosi generalno na hrišćansku crkvu, koja je s druge strane uložila maksimalan trud da se svi naši slovenski običaji, koreni, vera i kompletna tradicija zaborave!

Poznato je da su do 17. veka „veliki svetski nosioci religije“ pokušavali da zabrane ovaj stari, zaista najpopularniji praznik proleća i rađanja života i progonili su nemilice sve one koji su ga poštovali i otvoreno slavili. Jasno je da nijedan napor ovih sveštenika predatora nije uspeo da iskoreni onu „đavolju zabavu“ kako su skaradnim rečima pokušavali da je obezvrede, a narod je u isto vreme branio svoje pravo na zabavu zadnjih dana zime, pred početak sezone u kojoj znaju samo za mukotrpan rad.

Od 18. veka crkva prestaje da pridaje toliki značaj ovom prazniku, a indikativne svečanosti careva samo su ojačale praznik Maslenicu u životu slovenskog naroda, bez obzira što je došlo do iskrivljenja suštine obreda. Od druge polovine 18. veka, crkva je „prilagodila“ svoje postove, svakako „navodeći vodu na svoj mlin“, ali više nije zabranjivala parohijanima da učestvuju u opštoj „bahanaliji“ proslave, istovremeno namećući određena ograničenja u smislu sastava namirnica određenih jela koja su se spremala na praznik Maslenicu i shodno tome su formirali „stroge propise za molitvu“..! Eto, to je zapravo jedna prava bahanalija… 🙂 Zatim su počeli da daju imena svakom danu tokom pokladne nedelje…

Od početka 20. veka sva imena su bila pomešana – drevna, crkvena, narodna, tako da je danas praznik Maslenica jedna velika proslava dobrodošlice proleća, vesela, bezbrižna, sa obiljem ukusne hrane, i sa obaveznim palačinkama! Blini i palačinke za dane Maslenice su postali centralno jelo, njegov simbol! Kao i u drevna vremena, palačinke i blini u umu osobe simbolizuju Sunce. U drevna predhrišćanska vremena, naši preci su slavili Boga Jarila i spremali palačinke i blini u znak zahvalnosti Bogu Jarilu na svetlosti i toplini. Svaka palačinka je simbolično značila jedan sunčan dan, pa su se ljudi trudili da ispeku što više palačinki, kako svetlost i toplota ne bi napustila ljude čitavu godinu!

Sačuvani su do današnjeg dana neki dokazi o proslavi Maslenice u ruskoj kraljevskoj porodici, takozvana kraljevska Maslenica… Na primer, 1724. godine Petar Veliki je odlučio da priredi grandiozni praznik, ali su mrazevi sprečili ogroman maskenbal, povorku na sankama i ostalu zabavu. Jaki ruski mraz nije dozvolio proslavu Maslenice, još jednom potvrđujući da promena datuma maslene nedelje nije najbolja ideja za ovaj praznik. Činjenica je da je nedelja Maslenice trebala da se održi u dane prolećnog solsticijuma, koji se pada u vreme Velikog posta. Na insistiranje crkve, proslava je vremenski premeštena jedan mesec ranije, na način da poslednji dani Maslene nedelje budu baš uoči posta. Tačno je da je bilo i uspešnih proslava, ali samo zahvaljujući dobroj volji prirode… Prema memoarima austrijskog sekretara Korba, koji se zatekao u Rusiji tokom Maslene nedelje, on naglašava svoje mišljenje o proslavi tokom koje „se gubi svako poštovanje prema višim vlastima, svuda vlada najštetnija samovolja“. Isti taj Korb je bio svedok slučaja kada je novoizgrađenu palatu Leftorov osvetlio mumirani pseudo-patrijarh na čelu „najsmešnije i najpijanije katedrale“ sa krstom od duvanskih lula, kadionicom sa duvanskim dimom i, povrh toga, da bi služio službu u čast Bahusa! Tokom praznika Maslenice u palati, sam car je bio kolovođa i prvi veseljak (blago rečeno). Dvodnevna gozba započela je u „osveštenoj“ palati, dok je gostima bilo zabranjeno da spavaju ili odlaze, a samo za strane goste napravili su izuzetak i odvojili nekoliko sati za spavanje, nakon čega su se budili i nastavljali sa gozbom!

Još od 18. veka je bilo uobičajeno da se za praznik Maslenicu pripremaju razne poslastice – to je oduvek bila gozba na otvorenom u svakoj porodici, svakom domu. Svi su jedni drugima išli u posetu, gostili se hranom i zabavljali se iskreno i od srca. Na ulicama se prodavala najrazličitija hrana: kiflice, medeni kolačići, pite, blini i palačinke sa raznovrsnim punjenjem. Bilo je i slane hrane: sve vrste kiselih krastavčića, pečurke, sušena riba, kavijar, mirisni hleb, slane pite sa raznim nadevima i nezaobilazne piroške. Zabava je uključivala i balone, tobogane sa ledom i slične zabavne ludorije!

Praznični rituali ...

https://bs.pastureone.com/5994-how-to-spend-the-winter-and-meet-the-spring-or-7-bes.html

Narod je ustanovio običaj odlaženja u goste i proslave Maslenice. Svaki dan svečane nedelje služi svojoj svrsi.

U ponedeljak je Sastanak Maslenice. Na ovaj dan su se pekle prve palačinke, a prva je bila namenjena precima. Ova prva palačinka (ili blini) je konspirativno iznošena na trem i ostavljana preko noći. Istog dana je bilo oblačeno strašilo Maslenice, koje se nosilo ulicama pevajući.

Utorak je dan za Udvaranje. Na ovaj dan je bilo uobičajeno pogađanje o karakteru i glavnim osobinama budućeg životnog izabranika. Upravo iz običaja tradicije ovog dana Maslenice se pojavila i poslovica „Biraj muža po palačinkama a ženu po piroškama!“. Kakve palačinke više voli muškarac – takav je i njegov karakter. Pravi, snažni muškarci vole palačinke sa kavijarom, znači raskošne palačinke, pa će on izabrati istu takvu, raskošnu ženu sa kojom će stvoriti snažan i jak dom. Ali, od ovakvog muškarca ne treba očekivati veliku naklonost… Ako budući suprug više voli palačinke sa crvenom ribom, onda je njegova narav nežna, taj muškarac je sanjar, umetnik… On je taj koji će govoriti nežnosti, ali neće se preterano proslaviti u ekonomiji domaćinstva. Palačinke sa skutom vole ljubazni i fini muškarci. Sa pavlakom – osobe bez jakog karaktera, koje je lako ubedeti u svoj stav. Palačinke sa puterom jedu nežni muškarci – ovi će iskreno voleti i ljubiti se ali ne vole kućne poslove. Oni koji vole da imaju puno dece – jedu palačinke sa šećerom. Najneprijatniji kandidati za muževe su oni koji jedu palačinke sa kuvanim jajima – oni izbijaju iz kuće čak i za vreme praznika, odrađuju kućne i bračne obaveze ali iz obaveze. Palačinke sa džemom vole zgodni muškarci, naočiti, prema kome su uvek usmereni pogledi žena, laskavo je imati takvog muškarca ali ovakav muškarac ume i da se „zaigra“…

Sreda je Gurmanski dan. Bogati stolovi postavljaju se u svim uglednim kućama. Na ulicama su postavljeni šatori i tezge sa bezalkoholnim toplim pićima (obično na bazi vrele vode, meda i začina), medenjaci, pite, orasnice i slično. Na taj dan je običaj da se budići zetovi pozivaju u goste. Prema pravilima, sve vrste palačinki treba da budu na stolu: i male i velike, i slane i slatke, sa ribom, kavijarom, šećerom, medom, skutom i ostalim divnim dodacima. To je vreme da se „odmeri“ zet, da li je jak, može li da brine o budućoj ženi i porodici, treba ga dobro nahraniti za konačni boj u petak… Za stolom se razgovara, ali se i peva i zabavlja na najiskreniji i neposredniji način, kako se to imače radi u porodici.

Četvrtak je dan Šetnje, ali i za grube muške igre koje podrazumevaju i odmeravanje snage pesničenjem i ostalu mušku zabavu. U drevnoj slovenskoj paganskoj tradiciji, ovo je bio dan za dobrodošlicu novoj godini. Od testa su se pekli golubovi, a deca su kliktala Suncu i zato se ono pojavljivalo iza planina…

U petak Zetovi pozivaju tašte da probaju poslastice. Neobičnost običaja (prvo zet kod tašte u sredu a potom tašta kod zeta u petak), pojačava i činjenica da je tašta morala da donese sve sastojke za poslasticu jedan dan ranije, pa čak i tiganj, činiju i varjaču za spravljanje palačinki.

U subotu – dan za Snajke. Neudate snahe pozivaju u goste neudate devojke. Snaha bi trebala da ih predstavi ostalim gostima a one bi trebale da počaste goste i da ih zabave.

Suština i cilj praznika Maslenica

Nedelja je poslednji dan Maslenice, oproštajna nedelja, ovo je dan za Oproštaj od zime i spaljivanje lika zime. Pre spaljivanja, strašilo se nosi po gradu ili selu, a nakon toga se postavlja na glavni trg ili glavnu raskrsnicu i oko njega se igraju razna narodna kola, na sve moguće načine se grdi zima, rečima se proteruje zima i na kraju se strašilo, personifikacija zime – spaljuje. Zabava se završava preskakanjem ogromne lomače. Ova se nedelja naziva oproštajna i zbog toga što svi traže oproštaj od svojih predaka.

https://images.app.goo.gl/GcJwQAYe2voJg2v4A

Njihova imena su na lomači i pozvani su na obilno jelo (da suštinski okuse jela). Ovo umirivanje duhova mrtvih u hrišćanskoj eri je malo iskrivljeno i ljudi traže oproštaj od Boga i jedni od drugih. Uobičajeno je da se kaže „Oprosti mi“, dobijajući odgovor „Bog će ti oprostiti“, nakon čega svi odlaze u kupališta, što se može smatrati obredom pročišćenja pre dugog proleća, a za hrišćane – pre Velikog posta.

Kako proslaviti praznik Maslenicu

Sigurno je da će se svaki dom, svaka porodica potruditi da na svom stolu, tokom svih dana praznika Maslenice ima pravu gozbu na stolu, sa jelima koja treba da ostave dubok utisak na sve pozvane goste.

Ali blini, odnosno palačinke, su najpopularnije jelo tokom praznika Maslenice. Ova poslastica je jednostavna po receptu, ali se priprema sa posebnom veštinom. Ovde je naročito važna veština i preciznost ruke, istrenirano oko, kulinarski osećaj i izdržljivost gotovog proizvoda. Zbog toga su palačinke istovremeno tako jednostavne i tako složeno jelo. Reč blin (palačinka) je uobičajena slovenska reč. Na ukrajinskom postoji reč mlinec a na srpskom je to mlin. Mlin je mlinski kamen, okrugli kamen koji trljajući se o drugu, jednako ravnu ali nepomičnu kamenu površinu, drobi zrna žitarica pretvarajući ih u brašno. Blin-mlin su reči iz terminologije mlinskog zanata, koji je bio jedan od centralnih zanata kod Slovena.

Recepti za celu nedelju Maslenice

1.dan, ponedeljak - Sastanak:

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 1 l mleka

– 2 jaja

– 270 gr brašna

– 2 supene kašike šećera

– 3-4 supenih kašika biljnog ulja

– prstohvat soli i sode bikarbone (vrh noža)

– puter ili ulje za podmazivanje

Priprema:

– U posebnoj šerpici podgrejati izmerenu količinu mleka, zato što hladno mleko neće dopustiti da se palačinke dobro ispeku;

– Dok se mleko zagreva, odvojiti belanac od žumanaca u posebnim posudama, dodati šećer i prstohvat soli i sode, dobro svaki element imutiti. Koliko ćete tačno staviti soli ili šećera zavisi od vaše odluke da li će palačinke biti slane ili slatke;

– Sjediniti umućeni belanac i umućeni žumanac, dodati ulje i lagano promešati;

– Odvojiti 300 ml zagrejanog mleka i sipati u posudu sa umućenim jajima;

– Dodati brašno i mešati dok masa ne postane glatka;

– Čim testo postane glatko, bez grudvica, dodati ostatak mleka i ponovo mešati dok masa ne postane ujednačena;

– Preporučuje se da ova masa odleži pola sata, kako bi se svi sastojci dubinski sjedinili;

– Zagrejati tiganj, koji ćete redovno premazivati tankim slojem ulja, sipati masu na uobičajen način za palačinke i peći 20-30 sekundi sa svake strane;

– Pre svakog sipanja mase, prethodno je promešati;

– Palačinke se mogu samo premazati maslacem i medom i služiti, a za raskošniju varijantu preporučuje se priprema nadeva od mladog sira i sitno seckanog suvog voća.

2.dan, utorak - Udvaranje:

Priprema:

– U posudu sipati pola čaše tople prokuvane vode, dodati kvasac i polovinu predviđene količine šećera;

– Muteći mikserom, dodati 1 supenu kašiku brašna, dobro umutiti;

– Zatvoriti posudu folijom za hranu i ostaviti na toplom mestu oko pola sata. Kada se na površini mase pojavi pahuljasta kora debljine prsta – masa je spremna;

– U posebnoj posudi umutiti jaja sa ostatkom šećera, dodati so i preostalu vodu;

– Sjediniti obe mase i sve dobro promešati;

– Dodati brašno i biljno ulje i mutiti sve dok masa ne postane glatka;

– Ostaviti masu da se odmori oko pola sata;

– Peći palačinke u tiganju na uobičajen način.

Premazivati puterom pa medom.

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 4 čaše tople, prokuvane vode

– 6 supenih kašika biljnog ulja

– 3 jaja

– 20 gr suvog kvasca

– pola kašičice soli

– 1 supena kašika šećera

– 220 gr finog brašna

– puter i med za premazivanje

3.dan, sreda - Gurman:

https://bs.pastureone.com/

Priprema:

– Pripremiti palačinke po receptu za prvi dan;

– Razlika je u punjenju palačinki: gotovu palačinku najpre dobro premazati puterom, zatim je nafilovati crvenim kavijarom (1 supena kašika);

– Umotati je u rolnu i preseći na pola, tako da se vidi punjenje palačinke.

4.dan, četvrtak - Šetnja:

Priprema:

– U dubokoj posudi umutiti jaja, dodati so, sodu bikarbonu i šećer. Mutiti dok masa ne postane glatka;

– Postepeno, muteći sve vreme, dodavati brašno, pivo i mleko (upravo ovim redosledom);

– Dodati biljno ulje u već homogenu masu i nakon što je ponovo umućeno ostaviti masu 5 – 10 minuta da se odmori (da se potpuno sjedine svi sastojci);

– Peći palačinke na uobičajen način u tiganju;

– Jednu stranu svake palačinke premazati dobro puterom;

– Ove palačinke se služe sa mesnim punjenjem, pavlakom, pečurkama i slično.

– Preklapati ih u trouglove i služiti.

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 1 čaša piva

– 2 jaja

– 1 čaša mleka

– 1 čaša brašna

– 1-2 supene kašike šećera (u zavisnosti da li se spremaju slatke ili slane palačinke)

– prstohvat soli i pola kašičice sode bikarbone

– 4 supene kašike biljnog ulja

5.dan, petak - Zetovi:

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 400 ml kefira

– 2 jaja

– 2 supene kašike šećera

– 170 gr brašna

– 2 supene kašike biljnog ulja

– prstohvat soli i pola kašičice soda bikarbone

Priprema:

– Umutiti kefir, jaja, šećer i so, tako da se dobije glatka masa;

– Dodati brašno uz neprestano mućenje i zatim ostaviti masu da odmori oko pola sata;

– Rastvoriti sodu bikarbonu u minimalnoj količini vode;

– Dodati biljno ulje i rastvorenu sodu u masu i još jednom dobro umutiti;

– Peći palačinke na uobičajen način na tiganju, s tim što se tiganj podmazuje samo za prvu palačinku a za ostale nije potrebno;

– Filovati palačinke džemom ili mlevenim koštunjavim voćem.

6.dan, subota - Snajke:

Priprema:

– Dobro umutiti jaja, šećer i so;

– Dodati 100 ml mleka i uz neprekidno mućenje svu količinu brašna. Mutiti dok masa ne postane glatka;

– Dodati preostalo mleko, biljno ulje i još jednom dobro umutiti;

– Peći palačinke u tiganju na uobičajen način, vodeći računa da su palačinke pravilne i približno jednake veličine;

– Zatim pripremiti nadev: očistiti sve plodove, naseckati voće (banane na kolutiće a jabuke na tanke kriške). Staviti maslac da se zagreje, kada se potpuno otopi dodati naseckano voće (s tim što se najpre stavljaju jabuke jer njima treba više vremena, potom dodati banane). Dodati sok od pola limuna. Dodati šećer. Kada na kraju dodate konjak, onda ga i zapalite u tiganju, kako biste dobili divnu flambiranu poslasticu. Na kraju dodati želatin (njega pripremate prema uputstu za određeni želatin);

– Kada je nadev gotov, uzeti kalup u veličini palačinki i zatim jednostavno ređati red palačinki pa red nadeva, vodeći računa da se ravnomerno rasporedi nadev između palačinki;

– Kada je ređanje završeno, kalup staviti u frižider na par sati da se dobro ohladi;

– Kada je dobro ohlađena ova torta od palačinki, prebaciti je na tanjir za torte i dekorisati šlagom i sitno seckanim orasima;

– Ova delikatesna torta je pravi ukras na stolu za svaki praznik, a obavezna je u subotu tokom nedelje Maslenice. Služi se uz čaj ili kafu.

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 300 gr brašna

– 4 kašičice šećera

– 1 l mleka

– 4 jaja

– pola kašičice soli

– 50-60 ml biljnog ulja

Za nadev je potrebno:

– 2 banane

– 1 jabuka

– pola limuna

– 40 gr putera

– 25 gr šećera

– 25 ml konjaka

– 1 kesica (ili list) želatina

– 20 gr oraha

– 150 ml pavlake

7.dan, nedelja - Oproštaj:

https://bs.pastureone.com/

Potrebno je:

– 1 l mleka

– 2 jaja

– 300 gr brašna

– 150 gr putera

– pola kašičice soli

– 1 supena kašika šećera

– 200 gr mlevenog mesa

– 1 crni luk

Priprema:

– U dubokoj posudi dobro umutiti jaja, dodati na kraju so;

– Dodati šećer i opet mutiti dok masa ne postane glatka;

– Dodati dve trećine pripremljenog mleka i opet sve dobro umutiti;

– Dodati brašno uz neprekidno mućenje, na kraju dodati preostalo mleko i sve sjediniti u glatku masu bez grudvica;

– Otopiti puter na pari i dodati ga u masu;

– Peći palačinke na način da ne budu skroz dopečene, toliko da nisu „žive“, znači takoreći ostaju bele, podmazujući tiganj biljnim uljem;

– Priprema nadeva: sitno naseckati crni luk i pržiti ga dok ne poprimi zlatnu bolju. Dodati mleveno meso i potpuno ga upržiti, dok ne bude spremno za konzumiranje. Začiniti nadev po ukusu solju, biberom ili slično, po sopstvenoj inspiraciji;

– Stavljati 2 supene kašike nadeva na svaku palačinku, motati je kao pismo, odnosno kao pirošku i svaku propržiti sa obe strane na ulju ili puteru. Služiti sa kiselom pavlakom.

Naslovni foto: https://images.app.goo.gl/estZMh3vT9T95rH87

Izvori:

https://veles.site/

– https://bs.pastureone.com/

Rabelamia

Ovde sam da, godinama sakupljana znanja, podelim sa vama – Sve što ste oduvek želele da znate o vešticama – Kako postati veštica i, još mnogo toga – Neka tako bude!

Veštičija enciklopedija:

Kategorije

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Pratite nas na društvenim mrežama

Lunarni kalendar

Vaši komentari – moji odgovori…

Najnoviji proizvodi iz veštičijeg butika:

Runa URUZ (URUZ)

Runa URUZ je pre svega majčinski, zaštitnički simbol. Ova runa reprezentuje energiju koja je sabijena u njoj samoj, ili energiju

Pročitaj više »

BOG SVETOVID

Bog SVETOVID je najviši nebeski Bog, koji nosi čistotu i duhovnu svetlost dobrote, ljubavi, ozarenja i prosvetljenja sveta PRAV u

Pročitaj više »

Nemojte propustiti ovo

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Najnoviji postovi, noviteti iz veštičjeg butika i sve o magičnim danima koje očekujete

Ne oklevajte, potpuno je besplatno i možete opozvati prijavu kad god poželite. Vašu email adresu koristimo samo za slanje poruka sa našeg sajta. Cenimo Vašu privatnost.