O prazniku Koledo...
Slovenski praznik KOLEDO je drevni praznik, mnogi ga zovu i paganski, koji su naši preci slavili u čast rođenja novog Sunca. Događaj koji prethodi prazniku Koledo zove se Koračun (Kračun) – dan zimskog solsticijuma i traje 3 dana pre oživljavanja Koleda. To je najkraći dan i najduža noć u godini, nakon čega dan počinje da biva duži.
Ovo je jedan od 4 najvećih, glavnih praznika starih Slovena, a očigledno su sva 4 praznika u potpunoj podudarnosti sa položajem Sunca: Koledo, Maslenica, Kupala i Radgost.
Ove godine dani Koračuna su 19., 20. i 21. decembar, a KOLEDO je 22. decembra.
Pokušajmo da, bez pristrasnosti, shvatimo šta je Koračun, Koledo i Božić kod Slovena…
Koračun je, dakle, zimski solsticijum, suncostaj (kapija), jedan od najvažnijih perioda u godini, kada je linija između sveta Jav i sveta Nav vrlo tanka! Datum zimskog solsticijuma pada se u periodu od 19. do 25. decembra. Ovih dana Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator a Sunce dostiže najnižu tačku na nebu. Posle Koračuna, Sunce započinje svoj severni put rasta. Zemlja je trenutno na najmanjoj udaljenosti od Sunca.
Znači, da ponovimo, Koračun su poslednja tri dana solarnog ciklusa pre Koleda – rođenja novog Sunca. Koračun se ne slavi, ali u vreme trajanja Koračuna, ta tri dana, održavaju se posebni rituali kako bi se očistili i oslobodili svega nepotrebnog (fizički, mentalno, emotivno… na svim poljima!).
Život na planeti Zemlji (pravo ime je bukvalno: zemlja Midgard = planeta Zemlja) u velikoj meri zavisi od Sunca, stoga se približavanje naše planete Suncu, kao i udaljavanje, smatralo oduvek najvažnijim astronomskim događajima.
Suncostaj (solsticijum) je kritičan momenat tranzicije. Otprilike 3 dana pre i 3 dana posle solsticijuma, Zemlja prima ogroman protok kreativne, produktivne energije. Ovo magično, sveto vreme tranzicije!
Kao i svako prelazno vreme najviše je namenjeno duhovnoj praksi. Veruje se da ovo vreme nije trenutak za materijalne poslove. To su dani kada se mnogo polaže na duboko značenje: značenje o sebi i Bogu, pročišćenje Duše i prelazak na novi nivo njenog razvoja. Posebnost tih dana leži u činjenici dobijamo priliku da svoj život i naš odnos sa svetom (i ljudima) oko sebe dovedemo u savršen red, harmoniju, svet slaganja i ljubavi, sve akcijom svog Duha, Duše i Tela.
Zimski solsticijum predstavlja dolazak astronomske Nove godine, praznik preporoda, oživljavanja, rođenja novog Sunca, Nove godine.
Od ovog trenutka počinje novi ciklus vremena. Trenutak solsicijuma predstavlja kraj dugih noći, misteriju rađanja novog, obnove, ponovnog rađanja, prelazak iz starog života u novi.
Ovo je dan polaganja nada, dobar temelj za svetlu budućnost.
To je i smrt i vaskrsenje, misterija ponovnog rađanja starosti u mladost!
U ovom energetski posebno nabijenom vremenu, možemo sagoreti svoje grehe, promeniti svoju sudbinu i preporoditi se, baš kao što se obnovljeno Sunce ponovo rađa!
Par nedelja pre solsticijuma, treba se otarasiti svega što je zastarelo, sve što ometa vašu energiju i samim tim i vaš život. Treba baciti sve što je suvišno ili pokloniti kome je potrebno. Treba očistiti fizičko (ovozemaljsko) telo, pa se iskreno savetuje post i duge kupke (parne ili mirisne kupke).
U isto vreme, treba pročistiti svoje amajlije, talismane i kristale, ali je neophodno i pročistiti svoj um od negativnih misli.
Bilo bi zaista lepo da se prestane sa optužbama i pritužbama, da se prestane sa svađama, da se razreše sukobi i konfilkti… Treba (ko može) darovati i poklanjati od srca, vratiti ono što se duguje i ispuniti data obećanja.
To je najbolji način da se uđe u novo „životno svetlo“: sa zahvalnošću Bogovima, sa čistim mislima, časnim namerama i sa željama za srećom.
Tada žene peku hleb (pogača, kolač) – okruglu veknu u obliku Sunca! Pečenjem ovakvog hleba, mi privlačimo energiju Sunca u svoj dom, a divni mirisi hleba rasteruju sve nečiste sile i ispunjavaju kuću blaženom energijom.
Ovo je naročito bitno, razumeli smo već, treba da se ispeče hleb pre rođenja Boga Koleda!
Noć pre praznika Koledo je najduža noć u godini. Ovo je mračni, ženski ali magičan trenutak. Ova noć otvara vrata novom životu. Dobro je sagledati proteklu godinu, iskreno se zahvaliti Bogovima na svemu što nam daju. Veoma je važno osloboditi se briga, strepnji i skučenosti srca… Upalimo sveće, razgorimo mirise i uđimo u novi život potpuno smireni i srećni!
Ovo je vreme kada, zajedno sa Suncem, sva živa bića započinju svoj put rasta i uspona. Veoma je važno biti usredsređen na Boga, odmaknuti se od vreve i buke neduhovnog sveta i, okrenuti se ka sebi, ka Duši svojoj jedinoj. Svaka molitva ili meditacija (na nešto!*) imaće ogromnu snagu u ovom trenutku, baš kao što će i naše dobre namere i željeni ciljevi za budućnost dobiti ogromnu energiju za ostvarenje! To je zato što je ritam Univerzuma izuzetno povoljan za bilo koji rast ili uspon i sam Univerzum će nam pripomoći, a moć preporođenog Sunca i moćna energija stvaranja će ih ispuniti…
Idealno je, zato i savetujem, da se dočeka izlazak Sunca, treba izraziti Suncu svoje poštovanje, čestitati mu rođenje i zahvaliti mu se na svim poklonima!
Važno je osetiti ovaj sveti prelazni period, zaokret od tame ka svetlosti, od neznanja ka znanju, od smrti ka bezsmrtnosti**… Ako se ovo radi svesno (odbacivanje svega negativnog, zastarelog i nazadnog i, stvaranje iskrene namere da se „stvara“ svetlost) onda je to istinski put, svetli pun preporoda i uzdizanja.
Koledo je praznik iz najdrevnijih vremena i ni na koji način nije bio povezan sa rođenje Hrista. Zapravo, on je postojao još od paganskih vremena kada hrišćanstvo još nije bilo nametnutno Slovenima (Rasima), od vremena kada su ljudi verovali u Bogove Roda. Od tih vremena, mnogi su običaji zaboravljeni, a mnogi promenjeni… Nije zameriti, jer sile tame su se trudile da unište svaki dokaz, svaku pločicu, svaku knjigu, svaki spomenik našeg Roda! Ipak, nisu uspeli u tome. Bez obzira na sav njihov trud, ljudi, Sloveni koji poštuju svoju rodnu veru pridržavaju se mnogih tradicionalnih običaja, mada u nešto izmenjenom obliku. Slovenski praznik Koledo je proslava pobede Sila Svetlosti nad tamnim silama.
S obzirom da od ovog dana dan drastično brzo raste, u narodu se kaže da dan raste „u galopu“ ili „zečjim nogicama“. Centralna karakteristika rituala Koledo je ritual reinkarnacije, ritual preoblačenje u „goste sa onog sveta“, u životinje (oblačeći se u kožu, stavljajući rogove, uši ili repove). Izrađuju se specijalne maske za pokrivanje lica, tako da onog sa maskom niko ne može da prepozna… Isto tako, s obzirom da je ovo praznik promena, ljudi su se oblačili i u garderobu ljudi suprotnog doba: mala deca odevena kao starci i slično.
Da li uočavate ogromnu sličnost sa praznikom savremenog doba, koji se održava zadnjeg dana oktobra? Ko kome krade običaje i zašto? Zar su „tamni lopovi“ toliko nekreativni, bez ideja, bez mašte i bez mrvice stvaralačkog u sebi?! JESU. Oni nemaju NIŠTA! Oni znaju samo za krađu i pustošenje svega, otimanje, prisvajanje, prepakovanje i preimenovanje u nešto čudno i nelogično, obično nasilno, pa su čak i od ovog praznika napravili praznik strave i užasa… To su oni… Ali, ostavljam njih. Ja vam obećavam da ću uskoro objaviti poseban post u kome ću detaljno objasniti zašto Sloveni ovaj praznik od drevnih vremena slave, i to kroz ritual prerušavanja… Radi se o drevnoj legendi koja zahteva poštovanje i zato ću o njoj posebno pisati.
Praznični rituali
U zavisnosti od pola i starosti, mladi ljudi su se skupljali u omanje zajednice i pravili su grupe – bili su to „koledarski pevači“, bilo ih je najmanje sedmoro u grupi. Negde su ih zvali i koledavci, čarojice ili vešalice (vešalice zato jer su „plašili“ malu decu da će ih obesiti o verige). Bilo je grupa gde su samo deca, devojčice ili dečaci, ili su ponekad okupljali u veliku kombinovanu grupu!
U našim krajevima, u koledare su išli isključivo muškarci, maskirani u naročita odela. Išli bi selom praveći buku i pevajući celu jednu noć, sve do drugog dana posle podne. Koledara je uvek bilo dvanaest, ali su se delili na dve čete po šest momaka. Svaka četa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom. Zatim su bila tri pevača i jedan blagajnik. Imali su i torbonošu, koji je samo nosio darove, kojima bi ih darivali domaćini.
Danas idu i ženska deca u ove vesele grupe, najčešće sa sobom nose išarane drenove motke. Žaraju vatru i govore:
„Dobar je Badnji dan stigao u pravi čas,
vama doneo pun tor ovaca, jaganjaca i prasića!
Koliko ćeramide na krovu, toliko para u dvoru!
Koliko lista u lisniku, toliko para u novčaniku!
Puno zdrave dečice, berićeta i imetka!“
Najstudioznije pripremljeni, koledari su išli od kuće do kuće, pevali su koledarske pesme, želeći domaćinu i ukućanima rodnu godinu i zdrav život i izvodeći pri tome i razne „magijske radnje“, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak tog doma, uvek pominjući Boga Koledo kao zaštitnika koji se doziva da podari sreću, snagu i ljubav (Kasnije je u nekim pesmama zamenjen hrišćanskim bogom, pošto je ovde mogla lako da se napravi kopija (zamena) – Koledo je vedsko božanstvo, odnosno jedan oblik božanstva koje je „jedno“).
Ali, koledari nisu ulazili u kuće ljudima. Zadržavali su se na pragu pitajući domaćina:
„Domaćine, mogu li da pozovem Koledu?“
Oni, koji su bili pravi umetnici sa svojim trupama, imali su čitave literarno-običajne pesmice, koje su u svakom slučaju bitna slagalica nezabeležene istorije Srba i njegovog RODA:
„Otvor vrata, domaćine
Koledo Koledo!
Domaćine, domaćine,
Koledo Koledo!
Dodaj nama ladne vode,
Koledo, Koledo!
Da kupamo, okupamo
Koledo, Koledo!
Mlada Boga tog Božića,
Koledo, Koljed!
Tog Božića – Svarožića!
Na njemu je mor dolama,
Suvim zlatom izatkata,
A biserom podatkata,
Po dolami beli pojas,
Čak do zemlje prevaljuje!
Više njega zlatne toke,
Više ovih rujn’ azdija,
Rujna azda kolastija.
Kola su mu beli svete,
Beli svete jasna večnost!
Na glavu mu samur kalapak
Vito pero do ramena,
A čelenka do oblaka.
Oblacima podrmuje,
A munjama zaljuljuje,
Celim svetom potrešuje.
Konjić mu je jarko sunce,
Bojni doro ognjeviti.
Sve svetove pregleđuje,
I u njima sve mi gazde koj daruje!
Koj ne daje Koledarnim Badnjarima
Njemu sreće nigde nema!“
Dobivši pozitivan odgovor, grupa bi otpevala još neku predivnu pesmu u kojoj se naglašava dobričinstvo domaćina, a ponekad i preuveličava njegovo blagostanje i bogatstvo. Zatim bi pevali i druge kolede – obredne pesme, svirali na muzičkim instrumentima, plesali i izvodili skoro čitave, male pozorišne scene! Na čelu grupe (trupe) je obično bio „uzgajivač koza“ ili „jarac“, sa svojom pratnjom („lisica“, „bik“, „medved“, ili neka druga „životinja“). Običaj je bio da se koledarima uzvrati zahvalnošću – vrednim i ukusnim poklonima, slatkišima tog vremena, uključujući i parče svečanog hleba (pogača, kolač) koji simbolizuje Sunce.
Možemo slobodno da kažemo da su koledari – urota koja se bori za ispunjenje želja, za dobrobit nove godine! U zavisnosti od toga koliko su domaćini bili ljubazni i galantni prilikom zahvaljivanja, kolede mogu bit ljubazne ili zle, čak i preteće! (Naravno, sve ovo je imalo za osnovu šalu, zabavu, igru i prizivanje sreće!)
Ako su domaćini bili velikodušni i ako su se obradovali koledarima, onda su koledari zasipali domaćina žitom i pevali su mu baš takvu koledu – ispunjenu toplim željama i obećavajući prosperitet njemu i njegovoj porodici:
„Sejem, sejem, sejem, čestitam Koledo!
Sejem, sejem, sejem, želim sreću i radost!
Sejem, sejem, sejem, sejem ječam,
da se rodi u polju, da se udvostruči u štali!
Da deca odrastu a devojke se udaju!
Sejem, sejem, sejem, želim sreću i radost!
Ko nam da kolača, neka mu je puna štala,
ovaca i ovsa i pastuva sa repom!“
Ali, ako je domaćin škrt ili negostoljubiv prema ovoj simpatičnoj trupi, onda se mogla čuti i takva koleda, takva da bi domaćinu preselo to što je bio samoživ i škrt:
„Ko ne da pitu – mi ćemo kravu za rogove!
Ko ne da jaja – rasteraćemo mu kokoši!
Ko ne da hleba – rasturićemo pšenicu!
Ko ne popusti – neimao vatru u ognjištu!“
Koledari su se smenjivali, vesele trupe koje su se trudile da iskažu mudrost izrekama i šalama:
„Pomozimo zimici-zimi da zemlju ogrne toplinom!
Kako da pomognemo?
Veseljem!
Smehom!
Šalom!
Poslovicom!
Životom i mudrušću!“
Ili jednostavnije varijante koje ne plaše nikoga:
„Sunce za leto, mraz za zimu!
Na koga se namerimo, nasmejemo ga do suza!
Medved u brlogu se okreće na drugu stranu!
Za zle bande je naš džep okrenut naopačke!“
Kada bi koledari sakupili dovoljno poklona, odlazili bi sa proslave.
Suština i cilj praznika Koledo
– Bog Koledo pripada Sunčanom kultu i manifestacija je Daždboga, drugo ime je Svarog, tako da ga mnogi zovu Svarožić, mladi Bog – Božić;
– Glavna svrha Koleda je održavanje ceremonija, posvećenih povratku mladog Sunca;
– Glavne tradicije koje su preživele do današnjeg vremena, u makar i izmenjenom obliku su: prerušavanje raznom, drugačijom odećom kao što je životinjska koža i rogovi, maske za lice; koledarenje i izvođenje koledarskih pesama i malih predstava; zahvalnost koledarima i darivanje slatkišima, hranom, novčićima i slično; igra i zabava mladih; gatanje neudatim devojkama.
Kako proslaviti praznik Koledo
– Pali se živa vatra trenjem*** (oganj). Na žalost mi više nemamo u svojim kućama ognjišta u kojima možemo da održavamo vatru. Ali, možemo da odredimo mesto u kući (ili centralni deo kuće ili mesto koje je na istočnoj strani, strani izlaska Sunca) i održavamo vatru sve do 6. januara. Tada, 6.januara, se završava praznik, koji su drevni Srbi slavili ukupno 21 dan, zaključno sa 6.januarom. U tom smislu, može da se održava vatra u uljanoj lampici, ali možemo upotrebljavati i velike bele, zlatne ili sveće od pčelinjeg voska, vodeći računa da su dugogoreće i da se na vreme menja sveća: vatra ne sme da bude ugašena ni jednog trenutka;
– Zahvalnice;
– Molitve;
– Hleb sa znakom Boga Koleda, Boga Sunca;
– Ukusna jela od sočiva, pšenice, ponekad pirinča, začinjena medom, mlevenim orasima ili mlevenim makom i suvim voćem (suve šljive, grožđice i slično); Posebna poslastica su slatke knedle sa suvim šljivama;
– Kuće se ukrašavaju lutkama koje predstavljaju naša srpska, vedska božanstva;
– Na ulicama su se tradicionalno „valjali“ zapaljeni točkovi, sa ciljem da se pripomogne mladom Suncu da se rodi;
– Pošto se vedsko znanje bazira na najčistijim načelima, poštovanja i suživota sa prirodom, a osnovni cilj je biti u harmoniji (za razliku od mnogih drugih, kasnijih paganskih, religijskih, Newage rituala), ritual za ovaj praznik treba da bude jednostavan i od srca. Nažalost, u ovoj nesrećnoj novoj eri, nema više koledara… Sporadično i ponegde ljudi očajnički pokušavaju da sačuvaju našu tradiciju od zaborava i u pojedinim zabačenim selima. A mi, mi možemo pripremiti najbolje što se može u svom domu: palimo živu vatru, raspirujemo mirise, spremamo ukusna posna jela, prethodno se posti, obavezno se mesi kolač sa znakom koleda, pročišćujemo i kuću i sebe na svim planovima, ukrašavamo dom kumirima naših vedskih božanstava, molimo se za ono do čega nam je stalo, zahvaljujemo za ono što nam je dato, u mediticiji se trudimo da spoznamo širu istinu našeg bitisanja i, dočekujemo prvog jutra nakon solsticijuma novo Sunce, sa punim stolom onoga što imamo, iskazujemo mu dobrodošlicu i ono što nam je na duši i… smejemo se, veselimo, radujemo se životu! Jer, jedino naši, vedski Bogovi su božanstva koja iskreno vole svoju decu, svoje potomke i, srećni su kada su njihova deca srećna… Jedino u vedskim božanstvima nećete NIKADA pronaći bilo kakve zle namere ili negativne emocije prema ljudskom rodu, jedino ona JESU pravi Bogovi, Bogovi Svetla, Beli Bogovi sloveno-arijevske rase.
Recept za knedle sa šljivama
Za knedle sa suvim šljivama je potrebno:
1 – 1,2 kg krompira
2 kašičica soli
2 – 3 kašike putera
3 vanilina šećera
4 kašike smeđeg šećera
400 gr prezli
220 ml ulja
2 jaja
300 gr brašna
suve šljive
Krompir oljuštiti, naseći, posoliti jednom kašičicom soli i skuvati.
Kuvati dok ne smekša kao za pire. Ocediti krompir, dodati 2-3 kašike putera, 2 vanilina šećera i 2 kašike smeđeg šećera, dobro ispasirati i ostaviti da se ohladi. Posebno, upržiti 400 gr prezli u 200 ml ulja dok ne porumeni, dodati 1 vanilin šećer, 2 kašike smeđeg šećera, promešati i ostaviti da se ohladi. U ohlađeni pire dodati 1 celo jaje i 1 žumanac i 300 gr finog brašna i dobro sjediniti rukama. Praviti knedle, stavljajući jednu suvu šljivu u svaku knedlu. U šerpu staviti 2 l vode, 1 kašičicu soli i oko 20 ml ulja da provri i kuvati knedle dok sve ne isplivaju na površinu (6 – 10 minuta, zavisno od jačine vatre). Valjati ih vruće u smesu od prezli.
* Već sam govorila, i stalno ću ponavljati, meditacija je odlična tehnika, ali NIKADA ne smete isprazniti potpunu svoj um, ne smete biti u vakuumu, jer tamni entiteti vrebaju da popune i zauzmu još jedno mesto, još jednu dušu! Pustite gluposti NewAge-a, verujte svojim Praroditeljima koji vas istinski vole i koji su vas stvorili!
** Besmrtan je loša energija zvuka= bes + smrt; A želimo da kažemo „neko ko ne može da umre“ – bez smrti = bezsmrtan. Mnogo je važno šta i na koji način izgovaramo, jer upravo to što izgovaramo prizivamo ka sebi! I neko ko vam govori energetski loše formulisane reči – takođe vam usmerava lošu energiju.
*** „Živa vatra trenjem“ – Vatra je pokretač večnog nastajanja, simbol večnog kretanja, bivanja, postojanja. Posredstvom određenih principa ona se pali i gasi. Konkretno ovde, verovatno se misli na vatru u ognjištu koju domaćin ili domaćica pali, i na taj način pospešuje život svoje porodice i u isto vreme se potpomaže rođenje novog Sunca.
Naslovni foto „Koledari u Leskovačkoj regiji“: https://images.app.goo.gl/hF7cfKysmq7LE43i9
Izvori:
– https://veles.site/
– Tradicija i običaji: https://www.opanak.rs/
