Najpre da razjasnimo jednu ogromnu zabludu… Veštice su lepe žene! Prelepe žene. Sliku ružnih veštica sa ogromnim i ružnim nosevima, stvorili su inkvizitori, koji su se plašili moći veštica i istine koju su samo veštice mogle da razotkriju. Bilo je mnogo lakše karikirati njihov izgled (styling), pripisivati im moralne neistine, osuđivati bez ikakvog prava na odbranu i spaljivati na lomačama ili ih bacati sa kula…
Tokom „mračnog Srednjeg veka“, veštice su bile zabranjivane i proganjanje od zvanične hrišćanske religije, kao i stara paganska, prehrišćanska verovanja. Žene su proglašavane za veštice i spaljivane na lomači iz najbanalnijih razloga. Dovoljno je bilo da žena pokaže samostalnost ili neka drugačija interesovanja (od onih koja su „jedina očekivana za jednu ženu“), najčešće za umetnost ali i za nauku, i bivala bi momentalno proglašena vešticom!
Prema grubim procenama, u Evropi je, u toku Srednjeg veka, spaljeno oko 5 miliona žena! Bilo kakav komentar je izlišan… Da ne govorimo o tome koliko je sveštenicima toga doba bio neprihvatljiv, dug i nadasve plodotvoran period matrijarhata (više o matrijarhatu saznajte ovde). Želeli su da iskorene bilo kakvu pomisao na društvo u kome žena, na bilo koji način ima značajnu ulogu, osim one u kuhinji, za rađanje dece i seksualno zadovoljavanje muškaraca!
Dolaskom katoličke religije, u srednjem veku, samo u Francuskoj je više od 200.000 žena mučeno, udavljeno ili živo spaljeno, sa optužbom krivoverstva. Navodim primer iz Francuske, jer je to jedna od retkih zemalja koja je uspela da sačuva dokaze zverskih smaknuća. U slabo poznatom delu „Čekić veštica“, nadbiskup Harsnet je opisao veštice kao „stare, kisele žene, obučene u krpe, sa kolenima deformisanim od starosti, koje lupkaju štapom i mrmljaju po ulicama…“, a zapravo, one koje je optuživao bile su samo siromašne udovice, koje su preživljavale od tuđeg dobričinstva. Proglašavni su za veštice i optuživani, takođe, i sveštenici i sveštenice starih religija (za koje je Crkva tvrdila da su krvoločni), osuđivani su na lomaču, da bi Crkva mogla da uspostavi svoju nadmoć bez otpora i povećala svoju kontrolu nad narodom. Ovako je mnogo paganskih božanstava demonizovano, a njihovi kultovi zabranjeni.
Zbog ovakvih iskrivljenih i strašnih srednjevekovnih opisa, u narodu je rođena bajkovita veštica, prvobitno stvorena da poveća usmenu mudrost Drevnih, uprkos divljaštvu i despotizmu Svete crkve. Međutim, propaganda srednjeg veka nije posustajala, još jače su nastavili sa demonizovanim opisima veštica i vrlo brzo, te priče uspevaju da ostave značajan utisak najpre na decu, u psihologiji najmlađih, omogućujući im da usredsrede difuzni strah od zla na jedan omrznuti lik. Veštica tada poprima novu dimenziju, onu… ružne, surove žene koja proždire decu da bi produžila sebi život, gnusno stvorenje koje živi usamljeno u šumama i ne pojavljuje se dok ne padne mrak, putuje svojom čarobnom metolom … te priče svi znamo.
Prave veštice Srednjeg veka su posedovale ogromno okultno znanje (više o okultizmu, saznajte ovde) , a to je predstavljalo ogromnu opasnost za vlast, jer je mnogo „praktičnije“ da su oni sami, muškarci-sveštenici, jedini poznavaoci i vlasnici okultnog. S druge strane, narod se plašio svega što ne razume, pa su vrlo često histerično podržavali spaljivanje veštica. Ipak, kroz celu ljudsku istoriju, pa i danas, kada više nema drugih mogućnosti, kada su sve konvencionalne mogućnosti iscrpljene, ljudi odlaze kod veštica i magova i, traže pomoć… Zašto? Zato što ni jedna druga materijalna nauka ne može da im pomogne. A veštice i magovi mogu. Pa, recite mi, kako neko, ko je toliko dobar u duši i spreman da nesebično pomaže drugima, može da bude ružan?! Unutrašnja lepota isijava iz takve osobe i, ona JESTE prelepa.
Čisto radi poređenja i zbog polne ravnopravnosti na kojoj usrdno radimo, naglasiću da kada se radi o magovima, prva asocijacija na njih je, na žalost, muškarac koji se bavio magijom u Srednjem veku. Zao, okrutan i nemilosrdan. Iskreno, meni je ovo zao-okrutan-nemilosrdan mnogo više asocijacija na sveštenike toga doba. Ali, nije baš tako, ili bar, nije baš tako uvek! Međutim, magovi postoje i danas. Obično su organizovani u bratstva i deluju tajno ili polujavno, i sami kažu: „Naše društvo nije tajna ali društvo ima svoje tajne!“.
Ipak, u svetu okultizma je mnogo više žena nego muškaraca. U jednoj prastaroj knjizi sam pronašla mišljenje da „na jednog vešca (maga) ide deset hiljada veštica“! Zašto? Odgovoriću citatom jednog velikog maga sa našeg prostora, koji i dan-danas živi i dela u ovom našem čulnom, trodimenzionalnom svetu:
„Magija podrazumeva genijalan um. Takav um poseduje samo žena, to je svojstveno njenoj prirodi! Ona je kao zemlja, ona rađa. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve tajne. Žena se rađa kao vila. Zanos, kojem se prepušta, od nje pravi proročicu. Ljubav od nje čini čarobnicu. Žena uvek razmišlja, ona se snalazi u svakoj situaciji. Žena odlučuje o sudbini, iz senke ili ne – ona vlada svetom. Niko kao žena ne može ublažiti bol, smanjiti patnju, rešiti probleme, odagnati muke. Ona rađa sinove i Bogove. U određene dane je vidovita i tada poseduje bezgraničnu moć. Ona potpuno prirodno poznaje misteriju Univerzuma! Žena je za muškarca Boginja, jer on ne zna tajnu rađanja. Jednostavan je i prost. Njegov um je ograničen, podložan je iluziji i ne može ništa od onoga što žena može. Ni hiljadu muškaraca kao jedna žena…“
Hvala, Veliki magu, na lepim rečima! Ja ću dodati: muškarac je aktivan princip i on je, kao i u svemu, neophodan u svetu magije! Njegov racio, stabilnost, upornost, snaga i volja su neophodni za kosmičku ravnotežu, on nas drži u blalansu. Muško i žensko su dva principa koja nikako ne mogu da funkcionišu jedan bez drugog. Muški i ženski princip zajedno, daju savršenstvo.
Mnogo je toga već rečeno o istorijskom poreklu veštica, ja samo pokušavam da razotrkrijem istinito od lažnog, kako bi rehabilitovali Kult veštica u svojoj pravednoj istini…
U daljem tekstu, upotrebljavaću samo termin „veštica“ u ženskom rodu, iako i dalje postoje i veštice i magovi, a biće vam jasno i zašto. Evidentno je da su i veštice i magovi postojali u svim epohama, ali izraz „čarobnjaštvo“, u muškom rodu, je potpuno nov izraz. Ovaj izraz nije postojao u drevnim jezicima, kao ni u engleskom jeziku, u kome je oduvek bio odobren termin „veštica“, kako za žene tako i za muškarce koji praktikuju veštičarenje, odnosno umetnost magije. Poreklo veštica seže još u antičko doba. U to davno prošlo vreme, veštica je bila neka vrsta šamana, paganka, koja je živela u osmozi sa prirodom, komunicirala je i prizivala duhove prirode i, obožavala je dve najblistavije svetlosti: Sunce i Mesec. Kroz Sunce i Mesec, veštica je videla predstavu svete muške i svete ženske energije, odnosno Boga Sunca i Lunarnu Boginju. Religija veštica je stoga uvek imala atribute Boga Sunca i Lunarne boginje, koja će se kasnije zvati „Kult veštica“.
Tokom istorije veštica, prema oblastima u kojima su živele i prema panteonima koji su dominirali na istim prostorima, veštičiji Bog i Boginja su imali razne puteve simbolizma i prilično raznolike nazive, kao na primer solarna božanstva: Apolon, Belenos, Oziris, Horus itd, i lunarna božanstva: Artemida, Diana, Hekate, Isis itd.
U antičko vreme, religija veštica se ugnezdila u takozvanu pagansku religiju, zatim je tokom vekova u određenim regionima bila pod uticajem šamanizma, keltske religije, verskih kultova drevne Grčke i drugih religioznih kultova od Nordijskih oblasti do Balkana. Nakon toga, religija veštica doživljava procvat i potpuno se emancipuje tokom perioda u kome će u celoj Evropi zavladati duhovni temelji Rimskog carstva. Zaista, duhovnost u starom Rimu bila je sastavljena od skupa duhovnih i inicijatičkih staza , prilično tolerantnih i koji su, dakle, prepoznavali, okupljali i upijali sve različite verske kultove, koji su se praktikovali u regionu Evrope koji je okupiran Rimskim carstvom i šire. Upravo tada se rađa paganizam, koji je prilično blizak sadašnjem (neo-paganizmu) i, u istorijskim knjigama nazvan je „stara religija“ ili „tradicionalna religija“.
Upravo sa ovim religioznim, inicijatičkim i duhovnim razvojem u drevnom Rimu, rodilo se ono što bi se danas moglo nazvati „Veštice“, odnosno tada su stvoreni temelji „Religije veštica“.
Iako su veštice postojale još od praistorijskih vremena, njihov ugled nije vekovima bio isti: od uvaženih ličnosti do progonjenih pojedinki i imaginarnih stvorenja sa neverovatnim koloritom. One, prvospomenute veštice iz antičkog doba bile su isceliteljke, vidovnjakinje, proročice, savetnice i pripovedačice, koje su bile uvek sa Velikima (kraljevi, knezovi, carevi, plemići…). One su tada smatrane mudrim ženama ili višim bićima, koja su u kontaktu i u relaciji sa božanstvima.
Očigledno je da je dolaskom aktuelne religije, vešticama naneta ogromna šteta, ime im je okaljano i vekovima su podvrgnute teroru. U ovo, savremeno i koliko-toliko demokratsko vreme, zavisno od nivoa demokratičnosti regiona, religija veštica, znanje Drevnih i veštičarenje se vraćaju na velika vrata…
Međutim, čak i danas, u rečnicima najdemokratskijih zemalja Evrope, i dalje stoji katolička definicija veštice: „osoba za koju se veruje da je u vezi sa đavolom i koja može upravljati urocima“.
Zaključiću, da se jedino pozivanjem na antropološku definiciju pojma, vešticama može vratiti njihova humanost i originalnost. Izvorna definicija veštice je „osoba koja praktikuje veštinu izlečenja ili nanošenja štete pojedincu unutar društva ili određene grupe, svojim magijskim postupcima i ritualima, a sve u uskoj povezanosti sa sopstvenim moralnim vrednostima“. Ali, i to je još daleko od onoga čemu danas nove veštice i magovi teže. Danas je to lična religija, buđenje svesti, put ka blagostanju ili parada preteranog materijalizma zapadnjačkog društva. Nove struje, rade aktivno na tome da se povećava broj sledbenika, dovodeći u svoje redove i pojedine države SAD, čak i vojsku, trudeći se da se neopaganizam prizna kao zvanična religija, a da koveni budu službena mesta bogosluženja. I to je ono mesto gde preti opasnost da se ova čista religija opet pretvori u nešto slično aktuelnim, službenim religijama, momenat koji preti da DOBRO pretvori u MATERIJALNO, da VERU prevari snagom MOĆI… Jer, mnogi pripadnici neo-paganizma otvoreno priznaju da praktikuju magiju klanjajući se silama tame, silama zla! Još je gore, što i u redovima zvaničnih religija postoje i rade sile zla, sa njihovim najgorim mogućim manifestacijama…
Međutim, zahvaljujući savremenim dostignućima 20. i 21. veka, najviše zahvaljujući filmskoj industriji, veštičarenje je steklo ogromnu popularnost. Veštice i magovi više nisu „okrvavljene nakaze“, već postaju pravi heroji, privlačeći sve veću publiku. Da li bi smo se trebali bojati da je ova privlačnost, kako tvrde „zli jezici“, vezana samo za modni fenomen? Zar se ne trebamo bojati slike veštičarenja kao rešenje za sve?
U svakom slučaju, ovo je jedina religija koja vam dozvoljava da mislite i upravljate svojim životom, da radite šta vam je volja ako da pritom nikoga ne povređujete, bez naredbi, zabrana, uslovljavanja i nametanja. Pored ovako liberalnog pristupa, ostaje svakom pojedincu ponaosob da preispita dobro i zlo u njemu, da krene ispravnim ili pogrešnim putem, putem svetlosti ili putem tame…
Vašu religiju u vama odrediće vaše biće i vaše lično poimanje kosmičke klackalice. IZBOR JE VAŠ, kao i za sve ostalo u životu…
Naslovni photo: https://pin.it/5ghsGae