Mistično, magijsko i vilinsko ostrvo Avalon
Iako na internetu možete pronaći informacije baš o svemu, moram priznati da to nije slučaj u vezi sa ostrvom Avalon. Ovo magijsko i čarobno ostrvo se nikako ne sme zanemariti. U praksi vilinske magije, kao i u magiji veštica i magova, ostrvo Avalon je uvek prisutno i, zauzima vrlo važno mesto.
Avalon je bio svešteničko ostrvo, na kome je uglavnom živela La Dame du Lac (Dama sa Jezera) sa svojih 9 sveštenica. Ovih 9 sveštenica je prolazilo kroz godine i godine obuka i inicijacija, pre nego što će postati važne i korisne za svoju zajednicu. Bile su izvanredne isceliteljke, a svoj život su posvetile Prvosveštenici (Velikoj Sveštenici), kao i zajednici ljudi, kojoj su želele da pomažu, pre svega isceliteljstvom.
Ove sveštenice imale su vrlo ozbiljnu i konkretnu medicinsku, kao i simboličku ulogu u zajednici svog vremena.
One nisu bile samo pasivna bića za ljubaznom namerom i lepim rečima, delile su svoju ljubav i svetlost i, personifikovale su važnost Svete žene. Magija Zemlje i Boginje je bila izražena kroz ciklus svetih obreda, svešteničkih svečanosti, rituala izlečenja, kao i kroz njihova učenja i savetovanja ljudi engleskog porekla.
Čak i danas u Engleskoj postoji jedan „Koven“ sveštenica, koje se bave izučavanjem magije Avalona, u čast ženama koje su savladale umetnost isceljenja uz pomoć Majke Zemlje. One fantastično dobro poznaju sve prirodne tajne biljaka, vode, zemlje, vetra i vatre.
Avalon je bio dom vile Morgane. Prema legendi, kao i prema Arturijanskoj literaturi, ostrvo Avalon je bilo mesto gde je kralj Artur odveden posle poslednje bitke kod Kamlana. Takođe, prema nekim izvorima, Avalon je mesto na kojem je iskovan nadaleko poznat, Arturov mač sa magijskom sposobnošću, Excalibur.
Avalon, ostrvo legendi...
Avalon je svetilište, čistota, drevno ostrvo keltskih sveštenica Meseca! Danas, sve ovo je samo san…
Ovo mistično ostrvo, Avalon, zvanično se nalazi u Glastonburiju, u Engleskoj. Još preciznije, to je bio skup od još sedam manjih ostrva. Sam Glastonburi, veliko ostrvo druida, još uvek sadrži ostatke drevnih škola, hramova, savršenih krugova podignutog kamenja. Bez obzira što je Avalon u Engleskoj, on može biti svuda: kada pada kiša i nebo je olujno, stvaraju se magle u kojima morate videti one Avalonske! Onda ćete znati kada da raspršite maglu i dospete na ostrvo Avalon i, da trčite po njegovoj svežoj travi prekrivenoj rosom prema svojoj sudbini. Jer, Avalon može biti svuda, to je zemaljski raj belih veštica, pagana i druida. Avalon je mesto kome pribegavamo u vreme velikih nevolja. To je mesto na koje mogu da dođu samo iskreni sledbenici. To je mesto gde je živela Visoka Prvosveštenica Viviana, to je mesto gde je Morgana odrasla i postala sveštenica. Kralj Artur je tamo sahranjen posle njegove poslednje bitke. Avalon je granica između sna i stvarnosti, to je magična tačka koja nas razdvaja od Boginje.
Na početku, Avalon je bio mitološko ostrvo na kome prebivale sveštenice Boginje Cerridwenn (iliCerrydwenn). Bilo je to vreme na kraju Rimske imperije i s početka Srednjeg veka, kada su hrišćanski monasi osnovali manastir i, živeli su u harmoniji sa sveštenicama. U centralnom delu ostrva ponosito stoji ogromna planina, koja se zove Tor. Ona je prekrivena savršenim krugom od uzdignutog kamenja, to je glavni hram u kome se slavi Boginja. Hram se uzdiže do neba, spreman da primi poklone i da fokusira molitve (spelove, bajalice, zavete). Samo privilegovani imaju pristup hramu, čak ni obična sveštenica nema prava da mu priđe. Hram kontroliše Velika Prvosveštenica i nekolicina druida. Baš tamo su druidi (zvanično) iskovali Excalibur i njegovu futrolu, a dekorisale su ga sveštenice u noći Imbolka, na praznik, 2. februara. Na Avalonu je bretanjski kralj Artur i dobio svoj mač, a nije ga izvadio iz nakovnja, kako nam pogrešno tvrde popularne legende. Avalon je poslednje utočište keltske tradicije. Centralno ostrvo o kojem je reč, ostaje neprolazno, sakriveno maglom i okruženo vodom.
- Za istinsko razumevanje ovakvih stvari potrebno je otvoriti um, shvatiti da mnoga bića i stvari imaju svoju dimenziju, a ljudima se prikazuju samo ako su istinski sledbenici duhovnosti, koji su digli svoj nivo svesti na viši novo.
Avalon, duhovni put...
Za praktičarke magije (veštice) ili sveštenice duhovnosti na Zemlji, Avalon postoji u svakome od nas, to je savršeno mesto gde vlada čista ljubav, sklad, harmonija, talenat i moć. Svi mi imamo pristup Avalonu, na nama je da izađemo iz svoje zone komfora, kako bi krenuli putem svetlosti Avalona.
To je sestrinstvo Avalona.
Ne postoji istorijska avalonska tradicija. Uglavnom je predstavljena sestrinstvom Avalona i Hramom Boginje. Ova tradicija crpe svoju inspiraciju iz kulture i tradicije Kelta, tačnije iz velškog mitološkog ciklusa i legendi koje postoje. Upravo o ovom mitološkom ciklusu, pronađena je prva zapisana referenca Ynys Afallon (ostrvo Avalon).
Avalonska tradicija je duhovni put koji je deo tradicije zapadnih misterija. To se ne uči u knjigama, već iskustvom, ulazeći u komunikaciju s prirodom, kako bi bolje razumeli univerzum i uspeli da pronađemo sopstvenu mudrost. To je duhovnost usredsređena na Boginju, koja ne koristi manipulativnu magiju.
Sledbenice avalonske tradicije prate stazu isključivo usredsređenu na Boginju. Veruju da se ženski način razlikuje od muškog – jednaki su ali suprotni. Iako prepoznaju i poštuju muški aspekt božanstva, rade samo sa ženskim, pasivnim energijama i sa energijom Boginje. Poštuju sve Boginje ali rade samo sa onom, specifičnom za Avalon. Ne mole se Boginji da bi im ona promenila život, već nastoje da postignu unutrašnje zdravlje i jasnoću, tako da ih ne vode nesvesne motivacije ka putu tame. One veruju u mudrost univerzuma i, veruju da nije njihova odgovornost da menjaju put drugih ljudi. Veruju da bilo kakvu promenu svesti i bilo kakvu inicijaciju, pruža samo ruka Boginje. Rade na razumevanju i intimnom upoznavanju snaga zemlje, mora i neba, jer se kroz njih može razumeti kako energija deluje.
One prate lunarne cikluse i slave lunarne praznike (Samain, Imbolk, Beltan i Lamas).
Avalonske sledbenice traže ličnu mudrost. Ne postoji Knjiga senki koje se pridržavaju, svoje učenike podučavaju usmenim putem kako da dosegnu svoju mudrost.
Avalonska tradicija...
Istorijski gledano, avalonska tradicija ne postoji. To je tradicija prenošena pesmom keltskih pevača, dakle usmena tradicija, rođena nekoliko vekova pre Hrista, u paganska vremena pa sve do vremena Rimske imperije. Nije moguće odrediti precizan datum, istinite informacije su samo hipotetičke, s obzirom na naporan rad drevnih hrišćanskih sveštenika na uklanjanju svih tragova Avalonske kulture. Iako je Avalon u početku bio samo mistično ostrvo koje su sveštenice keltske Boginje odabrale za svoje prebivalište i kao mesto bogosluženja, malo po malo počela se razvijati religija i filozofija, specifična za Avalon.
Avalon je stvorio svoju tradiciju i mudrost, koja podseća na tradiciju i mudrost Druida, što samo potvrđuje koliko su Druidi inspirisali ovo Sveto ostrvo. Avalonska filozofija je jednostavna, ali mnogi tvrde da u sebi nosi više od drugih religija i tradicija. Zasnovana je na kultu ženskih energija u zajednici sa muškim. Sveštenice i druidi na ovom ostrvu, potpuno je sigurno, obožavali su Boginju i Boga: jedina prava religija za njih su, u stvari, priroda i zemlja. Njihov izbor božanstava je nadasve simboličan: Velika Boginja i Rogati Bog. Oni predstavljaju raskošan i bajkovit prikaz godišnjih doba, točak života zemlje , jednakost između polova i nepostojanje superiornosti između polova. Avalon je samo jedna od mnogih grana na večnom drvetu znanja, ona grana o poznavanju znanja starih paganskih naroda. Međutim, ova tradicija je sama po sebi jedostavna i dovoljno je samo slušati njene unutrašnje glasove da bismo pronašli harmoniju sa svetom oko nas i razumeli energije koje deluju u prirodi. Bez pomoći Avalona, Artur verovatno nikada ne bi postao kralja, s obzirom na to da je njegov moćni mač, Excalibur, potekao sa ovog svetog mesta. O ovoj prelepoj paganskoj (ili kletskoj) religiji, ima mnogo usmenih predanja, ali ima jako malo dostupnih pisanih informacija. Iz ove tradicije su nastale i vikanske veštice. Drevni tekstovi koje su napisali Rimljani, jedini su svedoci istinitosti u koju se možemo pouzdati, a odnose se na okupljanje druida i sveštenica, na druidske (keltske) pesme, Avalon Boginju i Boga. Postoje samo nekoliko srednjevekovnih tekstova. Danas je ta religija gotovo nestala i živi samo zahvaljujući artruističkim predanjima. Arheolozi su na lokalitetima Glastonburija pronašli neke tragove ove tradicije, kao i neke predmete obožavanja, ali ništa više od toga. I u moderno vreme, avalonski rituali se izvode na istim mestima koja su blagoslovili Boginja i Bog, sećajući se drevnih obreda i oživljavajući staru religiju.
– Globalni deo teksta preuzet sa https://www.lafabriquefeerique.com/, prevod Rabelamia
– Naslovni photo: https://pin.it/2nHzrkj
