Kako napraviti domaći, Rodovski oltar i, kako pravilno komunicirati - raditi sa njim
U rodnoj tradiciji savremenog doba je zaista teško pronaći vedski hram, svetilište ili sveti gaj, budući da vedskih hramova nema danas, odnosno, odsutni su iz naših života više od 1000 godina. Prema tome, sve oni koji su počeli da bude svoju svest i okrenuli se slovenskim Bogovima, Svevišnjem rodonačelniku – praroditelju i Bogovima vladarima, svoju komunikaciju sa Precima mogu vršiti pomoću kućnog oltara Predaka ili jednostavnim izlaskom u prirodu.
Budući da priroda govori sama za sebe, ona je zapravo „miraz“ našeg Praroditelja, Boga rodonačelnika, koji nam je dat na dar za ubrzanje duhovnog razvoja. Osim toga, mi se obraćamo Njoj, Prirodi, kao što se obraćamo Majci, kako bi ona za nas i u naše ime tražila od Oca ispunjenje naših težnji, želja i snova.
Treba odmah naglasiti da nije uobičajeno da išta decidirano tražimo! U „Velesovoj knjizi“ se kaže: „Nikad ništa ne tražimo od rodnih Bogova, već ih samo veličamo i slavimo, a samim tim veličamo i slavimo suštinu Slovena!“
Zato se u našoj tradiciji mi ne obraćamo Bogovima sa zahtevima, to je ravno činjenici kao da se dete obraća svojim roditeljima da slučajno ne bi zaboravili da kupe hranu, sveske, knjige i zimsku obuću pre dolaska zime! Više je nego očigledno da su roditelji dobro pripremljeni za roditeljstvo i nema nikakvog smisla sumnjati u njihov zdrav razum, naročito kada su u pitanju Bogovi, koji se nalaze na mnogo većem stepenu evolucije u odnosu na nas.
Zato ih jednostavno slavimo i, praznicima i proslavama pokušavamo da izrazimo zahvalnost, poštovanje i radost zbog činjenice da se prepoznajemo kao unuci i deca Božija.
Dakle, možemo izaći u prirodu i obratiti joj se svojim rečima ili možemo koristiti stare zvukove ili matre (koje predstavljaju najefikasniju kombinaciju zvukova pevanjem, i koje su testirane tokom hiljada godina). Tako nam ove mantre najsvrsishodnije pomažu u interakciji sa Bogovima našeg Roda i sa Svevišnjim Praroditeljem.
Isto tako, u nedostatku mogućnosti da se izađe u prirodu, možemo koristiti kućne, domaće oltare Predaka, i ovo takođe znači da ne treba ići u crkvu. Jasno je da HRAM možemo imati i kod svoje kuće i zvaćemo ga KUĆNI OLTAR PREDAKA ili OLTAR RODA, gde će biti prisutni likovi slovenskih Bogova. U ovom slučaju, ukoliko se potrudimo da postignemo duboki mir kroz meditaciju ili tihovanje, možemo uspostaviti ličnu vezu i ličnu komunikaciju sa Bogovima.
Danas skoro svi ljudi koriste telefone i nose ih sa sobom da bi održali kontakt sa prijateljima i porodicom. Zato je i logično uspostaviti vezu sa Bogovima Roda pomoću kućnog oltara Predaka. Svako ko budi svoju svest treba da živi u ovom trodimenzionalnom svetu komunicirajući sa „gornjim“ svetom, kako bi se duhovno razvijao najbrže i najefikasnije. Zato je kućni oltar Predaka hitna potreba i onih koji se tek bude i onih probuđenih, svih onih koji su sazreli i koji su spremni poput pristojnog sina ili ćerke da pitaju Bogove: „Šta je bolje za mene, šta ne treba uraditi?!“Istinskom posvećenošću relativno brzo se može doći do stanja kada se dobijaju dobri saveti i ljubazne smernice. Što je najvažnije, sigurno ćemo znati da li je baš ta (neka) aktivnost dobra i korisna za našu evoluciju ili ćemo je morati promeniti u neku drugu, korisniju za nas.
Pravila za formiranje kućnog oltara Predaka
Ako se pravila poštuju, tada je apsolutno moguće da se uspostavi lična interakcija sa Bogovima, kako bismo živeli ispravno i zdravo.
Kućni oltar Predaka se pravi na sledeći način:
– Možemo izabrati bilo koji zid u stanu ili kući u kojoj živimo. Ali, uglavnom se koristi severni zid, ali ako je iz nekog razloga to neizvodljivo, onda se može koristiti istočni zid. Uz zid, (ili zakačiti na zid ako je vaš oltar bukvalno na zidu, ako se ne radi o konzoli koja stoji uz zid) mogu se postaviti likovi slovenskih Bogova i „sjaj svetlosti“, koji će personifikovati prvobitnu svetlost Svevišnjeg Praroditelja. U svakom slučaju, naši Bogovi su uvek sa nama, oni utiču na naš život, bez obzira želeli mi to ili ne. Takođe, možemo postaviti na kućni oltar Predaka likove samo onih Bogova koji su nama bliski zbog naših sopstvenih misli i lične duhovne evolucije. Muške likove Bogova možemo postaviti na levu stranu oltara, a ženske likove Boginja na desnu stranu (zamišljamo da je oltar ispred nas, da u njega gledamo). Kada bez sumnje shvatimo da smo imali prvu interakciju sa Bogovima, da nas gledaju i čuju, onda muške likove Bogova stavljamo desno a ženske likove Boginja stavljamo na levu stranu oltara.
– Zatim je potrebno obezbediti zidnu policu (ukoliko nemate dekorativnu konzolu) na kojoj se postavljaju kumiri Bogova. Da bi ovo bilo malo jasnije, razložićemo reč KUMIR, KUM (ili KaUMu) je onaj koji svoj um dodaje našem, MIR u prevodu sa ruskog znači svet, a svet je celo društvo, zajednica, neposredno okruženje, država bez rata: sve nas navodi na zaključak da je KUMIR personifikacija onoga koji nas uči, uliva nam znanje da živimo u miru sa celim svetom. Oduvek je bilo uobičajeno da se kumirima nazivaju trodimenzionalne slike Bogova Roda, oni su uglavnom klesani u drvetu jer je to nekada bilo najprihvatljivije ali su se izrađivali i od drugih materijala.
– Pored kumira, na policu (dekorativnu konzolu) možemo poređati i elemente prirode: zemlja, voda, vazduh i vatra. Evidentno je da će element zemlje biti jako zastupljen jer je od gline, na primer, možemo napraviti disk za želje sa simbolima bliskim svom stepenu razvoja, zatim, od gline možemo napraviti svećnjake, takođe i činijicu za žrtve i tako dalje. Sve ovo može se kupiti, ali isto tako možemo da uposlimo svoju kreativnost i da stvorimo unikatne predmete. Ovo je višestruko važno, rad rukama, koordinacija misli i rada rukama je jedan od fantastičnih načina da aktiviramo mnoge sfere mozga koje uspavane čekaju… Ukoliko ipak kupujete gotove predmete, onda dodajte i krupnu morsku so ili pregršt zemlje, kako biste bili sigurni da imate izvorni element. Za element vode poslužiće nam prava voda, ali je možemo staviti u malo veću školjku, ili neko slično kreativno rešenje. Za element vazduha poslužiće nam mirisi, koji se danas mogu pronaći u nebrojeno mnogo varijanti (tip mirisa, oblik, forma), najbitnije je osvežiti i poboljšati miris u prostoriji. Za element vatre poslužiće nam svećice ili uljane lampice. Tako ćemo imati sva četiri elementa na svom oltaru Predaka i, najvažnije, nikako ne zaboravite svoj duhovni stav i sopstvenu moć da komunicirate sa Precima.
– Kada su svi elementi kućnog oltara Predaka pripremljeni i postavljeni, može se početi sa upotrebom oltara. Ne zaboravimo da naši praroditelji vole bez(s)krvne žrtve u obliku hrane (kolačići, semenke, ono što mi volimo a nije životinjskog porekla), piće (voćni sokovi ili vino, visokoprocentni alkohol ni u kom slučaju ne stavljati na oltar) i pokloni koje smo pravili sopstvenim rukama (ukoliko želimo). Za ovo nam je potrebna jedna lepa činijica za žrtvu (glinena ili od nekog drugog finog materijala, kao što je drvo, fini metal, staklo, keramika) i jedan pehar za piće (od istih materijala kao činija za žrtvu). Da li će neko praviti poklončiće ili ne, to je potpuno lično pitanje i lična odluka… Radi se o tome da sve što posedujemo u ovom životu je zapravo dar naših Bogova, tako da naša ljubaznost da im uzvratimo nečim što su nam već poklonili može samo da posvedoči našoj nesebičnosti… To je kao dete koje je sačuvalo slatkiš koji su mu poklonili roditelji, ono se vraća i nudi ga mami i tati, mama i tata iako su ga namenili svom detetu, ponosni su što je njihovo dete nesebično i želi to svoje malo blago da podeli sa njima! Tako je i sa Bogovima. Ljubav i povezanost između nas i Bogova Roda grade se i na ovakvim odnosima. Naravno, oni nama poklanjaju sve što mogu kako bismo što brže duhovno napredovali, a mi njima poklanjamo u znak zahvalnosti za sve što ulažu u nas.
– Još jedna napomena u vezi sa žrtvom ili ponudom, ili kako god to nazvali. To nije obična svakodnevna hrana koja svakodnevno pripremamo za sebe, ne možemo da oltar da postavimo tanjir čorbe! Lepo je namenski pripremiti neki kolač ili bilo koju vrstu hrane koja će lepo izgledati postavljena na oltar. To može biti: kolačići, tortice, rolati, pite, ali i voćne salate, hleb, pogača, zemičke, razno koštunjavo voće… Lepo aranžirana žrtva-ponuda u činiji, postavlja se na oltar a zatim se izgovaraju zahvalnice ili pohvale Bogovima Roda, jednostavno – slavimo njihovo ime i pozivamo ih da probaju naše darove! Može se koristiti i zvono (ono zvono koje i inače koristimo na početku ili kraju nekog rituala), zato što jasan i moćan zvuk zvona privlači pozvane „goste“ ka trpezi postavljenoj na oltaru. Posle nekog vremena, dovoljno je i pola sata, možemo da uzmemo hranu sa oltara – ona je već napunjena pranom, ona je osvećena! Zatim je možemo pojesti, ili je podeliti sa sebi dragim ljudima, prijateljima, komšijama… Treba obratiti pažnju na poklone: ne preporučuje se stavljanje starih stvari ili predmeta na oltar sa predstavom poklona, zato što su stari predmeti već zahvaćeni procesom propadanja i to može oskrnaviti oltar povratnim informacijama! Ukoliko možete nešto novo da napravite ili kupite – uradite to, ukoliko niste u mogućnosti – odustanite od poklona! Poklon ne mora nužno da bude skup, naprotiv, jednostavni ručno rađeni pokloni (crteži, figurice…) su sa mnogo više ljubavi prihvaćeni jer su pravljeni od srca, za razliku od najskupljih poklona koje ste kupili u butiku. Dakle, naši pokloni bi trebalo da sadrže deo nas, deo naše ljubavi, kreativnosti, duhovnosti i čežnje i tako napravljeni su najvredniji dar. Što se tiče vremena kada i kako ćemo posećivati naš oltar i stavljati na njega ponude i poklone, to je stvar lične intuicije, unutarnjeg glasa. Neko to radi u ranim jutarnjim satima, pozdravljajući istovremeno izlazak Jarila-Sunca, neko u toku dana, ali svakako ne bi trebalo zaboraviti ovaj mali-veliki ritual na praznike naše rodne vere.
– Još jedan predmet bi trebalo imati na svom oltaru – to je disk. Na našem oltaru on je bukvalno energetska sonda i zbog toga je neizostavni deo oltara. Postavlja se u centralni deo oltara. Na njega se stavljaju želje, zapisi, molitve i slično. Veštice uglavnom upotrebljavo disk sa simbolom pentagrama, ali slovenske vedune (i veduni) imaju pregršt svojih simbola i svaka veduna koristi disk sa simbolom koji je najbliži njenom duhovnom razvoju i njenim stremljenjima. Zato je potrebno dobro proučiti značenje slovenskih simbola a nakon toga odabrati onaj koji je najbliži duši, odnosno onaj koji je u korespondenciji sa aktivnostima određene vedune ili veduna.
– Naravno, uvek je lepo dodatno ukrasiti oltar svežim buketićem cveća, sezonskog cveća, jer svaki element koji dolazi direktno iz prirode u neprerađenom obliku dodatno pojačava energetski dotok ka oltaru.
– I najvažnije, naš kućni oltar Predaka je mesto gde svakodnevno treba da „svratimo“, uz koji ćemo raditi našu meditaciju, moliti se ili na drugi način buditi našu svest. Uvek je dovoljno upaliti sveću i jedan miris i potpuno se posvetiti neko vreme našim praroditeljima na način koji nam najviše odgovara, a žrtve i poklone prinosićemo onda kada imamo istinsku potrebu za tim!
Naslovna fotografija: Rabelamia
Izvori:
– Lična istraživanja i iskustva
