Devana je bila slovenska Boginja, koja po svojoj moći najviše podseća na grčku Afroditu i na rimsku Dijanu. Pošto se prepoznaje velika sličnost u imenu Devana-Dijana, mnogi smatraju da su Sloveni ovo božanstvo preuzeli od Rimljana. Devana je poznata i po imenu Dzevana (Poljaci su je ovako zvali), i na ovaj način izgovoreno ime, neki kažu, mnogo podseća na rimsko ime, pa su zbog toga još uporniji u tvrdnji da se radi o preuzetom božanstvu. Ipak, samo ime Devana je arijevskog porekla, samim tim se osporava mogućnost da su Devana i Dijana isto božanstvo. Stari Arijevci su verovali u Devase, sinovi Dajusa oca neba, što će reći – bogovi lično (na sanskritu deus znači bog). Mnoga imena božanstava imaju poreklo iz ove osnovice: Zevs, Dionis, Dana, Dijana, Dana (keltska vrhovna Boginja), pa i naša boginja Devana. U svakom slučaju, za rimsku Dijanu i našu Devanu zajedničko je da su obe predstavljale prvobitnu vrhovnu Boginju. Verovanja u Boginju, koja po svojoj moći savršeno odgovara Devani, oduvek su postojala na svim prostorima gde su živeli Sloveni. Balkanski Sloveni su se klanjali Šumskoj majci, vladarki šuma i svega živog u šumama. A Dijana i Devana su dve Boginje, najveće šumske Boginje, zaštitnice divljih životinja i ujedno Boginje lova.
Izučavajući Devanu, kao vrhovnu Boginju paganskih Slovena, posmatranjem kroz tri lunarne faze i tri životne faze žene (devojka, majka, starica), Devana svakako pripada prvom aspektu.
Osim toga, čak i njeno ime, Devana, govori da je ona devica (deva), devojka. Ona je još uvek neukroćena (neudata), neobuzdane energije (nije još bila sa muškarcem) ali ona je ipak vrhovna Boginja i nepobitno je da sadrži trostruki aspekt božanstva, iako zvanični istoričari to poriču. Ne zameram im, jer nemaju dokumentovano pokriće, što je najvažniji element za nauku, ali ako uporedimo našu Boginju Devanu i keltsku Boginju Danu (a ona je klasični primer Boginje tri aspekta), shvatićemo da su one apsolutno ista božanstva, samo sa malo udaljenijeg prostora. Inače, jedna zanimljivost, genetičari današnjice su otkrili DNK Kelta kod popriličnog broja Srba…
Otkud ta genetska povezanost Srba sa geografski dosta udaljenim narodom i, otkud apsolutno podudarna ženska vrhovna božanstva kod oba naroda, nadam se da će nauka objasniti u bliskoj budućnosti…
Inače, Devanina sveta životinja bila je konj, a sama sebe je doživljavala Boginjom-kobilom. Postoji i planina, za koju se smatra da je bila Devanino obitavalište, i tamo je pronađen kamen na kome je slika konja. U nekim srpskim epovima, stiče se utisak da je Devana majka Miloša Obilića (i kažu, otud i prezime K-Obilić). Bila je udata za Boga Velesa (Bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasništva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodič mrtvih duša). Bog Veles je rogati mladić, zaštitnik pastira i magičara. Ovo je još jedna neverovatna sličnost, zapravo podudarnost sa keltskom mitologijom, jer keltski Bog Cernunnos, Bog druida, prirode i rogatih životinja ima potpuno iste atribute kao naš Veles.
Devanino drvo je i leska i vrba, a praznik posvećen njoj je od davnina Vrbopuc, koji se slavi u proleće, a kasnije su Hrišćani preuzeli i ovaj praznik.
Naslovni photo: https://pin.it/1sCIz3m
