Bog Cernunnos

Rogati Bog je vrhovni Bog, koji objedinjuje sve kreativne energije projektivnog ili aktivnog (muškog) obrasca (energija yang). U paganizmu, On je temeljni arhetip Boga. Pagani ga zamišljaju (ili predstavljaju) kao savršenog muškarca: najsnažnijeg, najzgodnijeg, najhrabrijeg, najmoćnijeg i najslavnijeg, golim do pojasa, sa izraženom muskulaturom i velikim jelenjim rogovima. On je potentni otac koji seje seme i donosi novi život u jedinstvu sa Boginjom. On je sveukupni duh – sve ono što ne možemo percipirati nijednim čulom.

Razvoj kulta Rogatog Boga

Odmah uz kult Boginje Majke, od pamtiveka se razvijao i kult Rogatog Boga. Zato ih pagani smatraju prvobitnim i arhetipskim parom. Pećinski crtež „Čarobnjak“ (The Sorcerer) jedan je od njegovih najranijih prikaza. Otkriven je u pećini Tri brata (Grotte des Trois-Frères) u čijoj se blizini nalazi južnofrancuski grad Ariège. Crtež je star oko 13.000 godina i prikazuje čoveka obučenog u jelenju kožu, sa bradom i velikim okruglim očima, a na glavi ima jelenje rogove. Izgleda kao da pleše ili izvodi neki ritual. Nacrtan je na gornjem delu zida i ne može se lako uočiti, za razliku od ostalih crteža životinja, koji su lako uočljivi. To pokazuje da su ga autori smatrali nečim svetim. Iz paleolita potiču i drugi slični crteži i gravure na kostima i rogovima. Među njima je i Čovek iz pećine Pinhole (Pinhole Cave Man) – rezbarija muškog lika s izraženim falusom i rogovima, izrezbarenom na rebru izumrlog vunastog nosoroga (Coelodonta antiquitis). Star je oko 12.000 godina, a pronađen je 1920.godine u srednjoj Engleskoj (grofovija Derbyshire). I u bronzanom dobu se figure Rogatog javljaju u Egiptu, Mesopotamiji, Indiji i na drugim mestima, i to ne samo sa jelenjim, nego i sa rogovima ovna, jarca ili bika. 

U drevnom Egiptu, govedo se smatralo svetom životinjom. Zato ne čudi što su rana rogata božanstva bile čak i Boginje, poput Hathor, Bat, a kasnije i Izide. Ipak, najranija egipatska refleksija Rogatog Boga bio je pradavni bog Hnum (Khnum). Ima glavu ovna, ljudima daje životnu esenciju ili duh – ka (), a u isto vreme je i Bog Sunca koje zalazi (što je kasnije postao Atum). Dakle, ima čak tri važne osobine neopaganskog Rogatog Boga. Nikako ne možemo govoriti o slučajnosti. Na takvim fascinantnim podudarnostima gradimo ideju o univerzalnosti i iskonskom poreklu Rogatog Boga. Dok je Hnum bio poštovan u Gornjem Egiptu (južnom delu carstva), u Donjem Egiptu (delta Nila) poštovao se Bog Banebdjedet, koji je takođe imao glavu ovna, kao i kasniji tebanski Bog Sunca Amon (Ἄμμων). U Heliopolisu se poštovao i Mnevis, Bog plodnosti, s glavom bika, koji se s vremenom izjednačio sa svetim bikom Apisom.

U 5. veku p.n.e. u Kartagini je bilo vrlo popularno božanstvo Ba’al-hamon ili Ba’al Qarnaim, što doslovno znači „Gospod s dva roga„. Bio je semitski Bog plodnosti, za koga se veruje da je u raznim oblicima bio poštovan širom Sredozemlja, pa čak i u skandinavskim zemljama. U Mesopotamiji su brojna božanstva prikazivana sa dva roga, što je bio simbol plodnosti i (političke) moći. Najpoznatiji je primer Enkidu – jedan od junaka Epa o Gilgamešu, koji se ponekad prikazivao čak i sa kopitama. I kraljevi su često nosili kacige s određenim brojem rogova, što je zavisilo od razloga kraljevskog pojavljivanja. Fenički Bog Sunca i blagostanja Moloh, kao i sumerski Bog zaštitnik Lamassu, takođe su prikazivani s bikovim rogovima. U porečju reke Ind (današnji Pakistan) od 4000 do 2000 godina p.n.e. razvijala se Indska dolinska civilizacija, kojoj su pripadala dva čuvena grada – Harappa i Mohenjo-daro (tek oko 1700 godina p.n.e. su na to područje došli vedski Indijci ili Arijevci). Jedini pisani dokumenti te pradavne kulture jesu dosad nedešifrovani pečatnjaci, koji su najvećim delom prikazivali goveda. Ali, posebno je zanimljiv pečatnjak koji prikazuje mušku osobu sa rogovima i životinjama koje ga okružuju (poprilično podseća na Čarobnjaka iz Ariège-a. Budući da ga naučnici smatraju pretečom kasnijeg hinduističkog Boga Šive, nazvan je „Pra-Šiva„, „Proto-Šiva“ ili Paśupati, što na sanskritu znači „Gospodar zveri“ (jedno od Šivinih imena).

U afričkoj kulturi, ističe se Ikenga – Bog naroda Igbo (Alusi), današnja Nigerija. Ima dva velika ovnova roga i mač u ruci. Bog je uspeha i vremena! U zapadnoafričkoj religiji vodun Legba (iz koje proizilazi haićanski vodou i luizijanski voodoo), je jedan od glavnih duhova (loa) koji se takođe prikazuje sa rogovima i falusom (na Haitiju ga danas zovu Papa Legba). U američkoj domorodačkoj religiji ističe se nošenje bivoljih maski i rogova. Najpoznatiji takav događaj svakako je Bivolji ples (Buffalo dance), običaj naroda Mandan (Severna Dakota). Tim plesom plodnosti priziva se duh velikog bivola ili bizona. U evropskoj antičkoj kulturi postoje brojni primeri. U kiparskom selu Enknomi (Έγκωμη), pronađene su dve izvrsno sačuvane bronzane figure iz 12.veka p.n.e.. Jedna se i službeno naziva Horned God („Rogati Bog„), a druga Ingot God („Bog od ingota„, što znači od odlivenog metala).

photo: https://pin.it/5RicCSi

Grčku mitologiju je obeležio njihov primer Rogatog Boga, a to je svakako Pan (Πᾶν), čije ime verovatno dolazi od glagola πάειν što znači „napasati, pasti“, Bog pastira, stada njiva, šuma i polja. Zaštitnik je stoke i lovaca, ljubitelj muzike i najbolji plesač među Bogovima. Najčešće se smatra sinom nimfe Driope (Δρυόπη) i Boga Hermesa (Ἑρμῆς). Rimljani su ga zvali Faun, a vedski Indijci Pūṣan. Prikazuje se kao polučovek-polujarac. Ima kozje noge i rogove, ljudsku glavu i trup, kozji rep, jarčeve uši i bradu i, dlakavo telo. Grčki istoričar Plutarh (Πλούταρχος, 46.-125.) napisao je da je Pan jedini grčki Bog koji je umro – što ukazuje na pradavni paganski mit o Božijem neprestanom umiranju i ponovnom rođenju, na Yule, prvi dan zime. Dionis (Διώνυσος) ili Bakho (Βάκχος, latinski Bacchus) grčki je Bog životnih radosti, plodnosti, vegetacije, vina i žena. Njemu u čast održavale su se Dionizijske svečanosti (kao i Bahanalije u Rimu), sa horovima pevača u jarećim kožama. Dionis je i Bog zabave i veselja. Njegov je kult slavljenja muške seksualne potencije i neobuzdanog sladostrašća. I on se ponekad prikazivao kao polučovek-polubik. I on umire i ponovo se rađa! Nakon što je Boginja Hera naredila da ga ubiju, Zevs je spasio njegovo srce, usadio ga u matericu sveštenice Semele (Σεμέλη), pa je bio ponovo rođen.

Dionisa, kao i Pana prate polubožaska bića – satiri (σάτυρος), koji su poluljudi-polujarci. Oni su uživaoci vina i seksa s nimfama (νύμφη), a koje su prirodne sile otelovljene u lepim i privlačnim mladim devojkama. Taj kult u mnogome podseća na Kṛṣṇu, indijskog Boga ljubavi. I on tumara po gajevima Vṛndāvane, druži se sa dečacima pastirima (gopa) i zavodi 108 pastirica (gopī) od kojih mu je najdraža Rādhā ili Śrīmati Rādhārāṇī, sa kojom se upušta u ljubavni ples (rāsa-līlā). Kocidije (Cocidius) je bio minorni Bog rata, lova, šuma i polja, koga su poštovali britanski Rimljani, naseljeni oko Hadrijanovog zida. Imao je rogove i bio je crvene boje. Ponekad se i Janus, rimski dvoglavi Bog vremena prikazuje sa dva mala roga. 

photo: https://pin.it/1TaxdCM

To je prikaz paganskog Boga –  Rogatog Boga, koji se direktno se oslanja na keltsku mitologiju, u kojoj je značajan Bog Cernunnos (ponekad se piše Kernunno). Njegovo ime zabeleženo je još u 1. veku i, dolazi od indoevropskog korena *ḱṛn – što je u prevodu „rog“, što krajnje slikovito opisuje ovog Boga, pa u prevodu bukvalno znači „Rogati“. Osim velikih i lepih jelenjih rogova, ima bujnu kosu i bradu, oko vrata ili u ruci nosi torc (tork) – ogrlicu u obliku obruča, sedi u meditacijskom (šamanskom) položaju i okružen je životinjama. Bog je žita, plodnosti, izobilja i životinja. Ponekad u jednoj ruci drži zmiju, simbol preobražaja, seksualne moći i plodnosti. U kasnijem engleskom folkloru, javlja se duh u liku konjanika s jelenjim rogovima. Nazvan je Lovac Herne (Herne the Hunter). 

photo: https://pin.it/1JiB764

U književnosti , prvi put ga spominje William Shakespeare (1564.-1616.) u komediji Vesele žene Windsorske (1602.). Pretpostavlja se da njegovo ime dolazi upravo od imena Cernunnos.

Ovde je zapežena frapantna je sličnost između pečatnjaka Paśupati i prikaza Rogatog Boga na Gundestrupskom kotlu (Gundestrup Cauldron) iz 1. veka p.n.e., otkrivenom u severnom Danskoj. Stručnjaci pretpostavjaju da kotao pripada keltskoj ili germanskoj (teutonskoj) kulturi.

Kotlovi su imali posebno magijsko značenje kod starih Kelta i, ovo je najdetaljniji sačuvani primerak. Izrađen je od 10 kg čistog srebra, konstruisan od 13 pravougaonih dekorativnih pločica, postavljenih oko jednostavnog kotlića.  Prečnik kotla je 70 cm. Otprilike u vreme Hristovog rođenja, kotao je rastavljen i, navodno, ostavljen u nekoj kaljuzi. Vremenom je obrastao travom i tresetom i ostao je tako sakriven sve do 1891. godine, kada je  slučajno pronađen prilikom nekih sezonskih radova.

photo: https://pin.it/5OK34oD

Devet spoljašnjih pločica (od kojih jedna nedostaje) prikazuju oblike Boginja ili božanstava, okruženih prikazima ljudi ili zveri. Pet unutrašnjih pločica prikazuju, takođe, istu priču, od kojih jedna pripada božanstvu Cernunnosu.

U nordijskoj duhovnoj praksi neizostavan je rog za piće, što takođe ukazuje na važnost rogova. U slovenskoj ikonografili Bog Veles se vrlo često prikazuje s ovnovim rogovima. 

Dakle, neopaganski lik Rogatog Boga nije puka fuzija Cernunnosa, Pana, Fauna, Dionisa, Velesa, Pasupatija, Legbe i drugih božanstava. Upravo suprotno, oni su refleksije izvornog božanstva, potvrđenog još u paleolitu. Kelti nisu imali svoje vlastito pismo, iako su njihovi sveštenici Druidi znali da se koriste latinskim i grčkim jezikom, bilo im je zabranjeno da zapisuju bilo koje tajne njihovog drevnog „zanata“, kao i poštovanja… Klasični pisci ipak nigde ne spominju ovo keltsko božanstvo, tako da o njemu ne postoji niti jedan zabeleženi zapis. Sve što je o njemu poznato, nastalo je na temelju nagađanja preko sačuvanih ikonografija i prikaza figura koje su stvorili sami Kelti. Kelti su za sobom ostavili brojne artefakte, svete ikone, kamene rezbarije njihovih mnogobrojnih božanstava, među kojima je nađeno i preko 60-tak prikaza Cernunnosa, rasprostranjenih širom evropskog kontinenta. Njegovo keltsko ime je nepoznato, iako se povezuje sa Derg Corra, ranim keltskim božanstvom „Čovek u drvetu„.

Njegovo ime, kako ga i danas izgovaramo, poznato je zaslugom samo jednog sačuvanog artefakta iz 1. veka, za koji se nagađa da je napravio moreplovac iz plemena Galiic Parissii (prema kome je Pariz dobio ime), u vreme kada je tadašnja Galija (današnja Francuska), postala jedna od rimskih provincija. Najraniji prikaz Rogatog Boga potiče od kamene rezbarije iz područja severne Italije, iz 4. veka p.n.e.. Reč „cornu“ u modernom francuskom jeziku znači „okrunjen rogovima“, čiji smisao seže iz latinskih korena, iz kojeg je i francuski jezik nastao (nametnut od strane rimskih osvajača). Direktni prevod rimskog imena Cernunnos bi bio „Rogati Bog“. U ranom periodu Rimskog carstva, rimski osvajači probali su da iskorene poštovanje ovog paganskog drevnog božanstva, izjednačavajući ga sa Bogom Merkurom, ali to se nije održalo. Dakle, ime Cernunnos je verovatno galska skraćenica za ime drevnog božanstva s rogovima, čije je poštovanje rasprostranjeno širom Galije, čak i nakon što je Galija postala rimska provincija. Prikaz ovog božanstva je „neobično“ konzistentan. Njegovi glavni atributi su rogovi od jelena, a njegov lik prikazuje mušku figuru srednjih (ii starijih) godina, duge kose i brade. Vrat mu krasi tork (torc) – ukrasna ogrlica u obliku vratnog prstena, koja je nošena među pripadnicima keltskog plemena kao simbol plemenitosti. Na nekim prikazima Cernunnosa, on drži tork u ruci.

Najčešće je u sedećem, meditativnom ili šamanskom položaju, naslikan u društvu raznih divljih zveri, obično jelena. Njegov lik se često prikazuje u obliku mitološke zveri, divovske zmije s ovnovim rogovima, čije su „mračne sile“ pripisivane  isključivo ovom božanstvu. Drevno biće u obliku „rogate zmije“ je posebno intrigantno u mitološkoj realnosti. Aspekt zmije provlači se kroz legende i mitove širom planete i uvek je povezan sa aspektom znanja i mudrosti. Zato Cernunnos u jednoj svojoj ruci drži zmiju ili zmijski štap. On je gospodar životne sile, smrti i podzemlja. Kada govorimo kroz aspekt dualnosti svetlosti i tame, on predstavlja Sunce, menjajući vladarsku ulogu nad životom i smrću sa Lunarnom Boginjom,  stvarajući kontinuirani ciklus života i smrtni, ponovnog rađanja i reinkarnacije.  Njegov vlastiti život predstavljen je beskonačnim točkom života, točkom promena ili smenjivanja.

photo: https://pin.it/7p4yRvc

Rogati Bog se rađa za vreme zimskog solsticijuma, na dan 1. maj on se ženi Boginjom Beltane, a umire na letnji solsticijum. Kult Rogatog Boga nije bije prihvatljiv za hrišćanstvo i oni su adaptirali ovaj kult u hriščanski aspekt samog Nečastivog – Sotone.

Rogati Bog predstavlja seksualnu potenciju, vitalnost, lov, logiku i samu esenciju moći. Ali, on svoje atribute ne crpe do krajnosti, niti dopušta da kao takvi budu korišćeni i prizivani. On je smatran muškom dobroćudnom, nežnom i milosrdnom ličnošću. Ovo, u potpunosti „muško“ božanstvo je projekcija večnog lovca koji se, takođe, preobražava i u samu lovinu. On je hrabra, ratoborna, neiskvarena slika života, koja biva žrtvovana da bi se ciklus života mogao nastaviti, a takođe je i onaj na kog spada teški teret egzekutora nevine žrtve. Evo većine njegovih imena:

CERNUNNOS – keltski bog plodnosti, zaštitnik životinja i zemlje podzemlja

HERNE THE HUNTER – mitološki duh iz britanskih legendi

PAN – grčko božanstvo, zaštitnik prirode

JANUS – staro rimsko božanstvo svetlosti i Sunca

FAUN – Bog stada i pastira u rimskoj mitologiji

PUSAN – božanstvo vedskih Indijaca

MOLOH – fenički Bog Sunca i blagostanja

OZIRIS – gospodar podzemlja u egipatskom panteonu

DIONIS – grčki Bog plodnosti zemlje, Bog vegetacije, vina, ljubitelj žena, polučovek-polubik

ZELENI ČOVEK – keltsko božanstvo, predstavlja uniju prirode i čoveka

Kako moći Boga Cernunnosa pripadaju elementu Zemlje, i njegova sfera uticaja odnosi se na aspekt prosperiteta i plodnosti. Njegove boje su zlatna i zelena a planeta je Merkur. Dan kada mu se iskazuje poštovanje je nedelja.

Nalovni photo: https://pin.it/1jHfaWB

Izvori:

  • – Preuzeto iz knjige: IOLAR, „Paganizam u teoriji i praksi“, stane 95-96
  • – Druga saznanja i predanja

Rabelamia

Ovde sam da, godinama sakupljana znanja, podelim sa vama – Sve što ste oduvek želele da znate o vešticama – Kako postati veštica i, još mnogo toga – Neka tako bude!

Veštičija enciklopedija:

Kategorije

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Pratite nas na društvenim mrežama

Lunarni kalendar

Vaši komentari – moji odgovori…

Najnoviji proizvodi iz veštičijeg butika:

Runa URUZ (URUZ)

Runa URUZ je pre svega majčinski, zaštitnički simbol. Ova runa reprezentuje energiju koja je sabijena u njoj samoj, ili energiju

Pročitaj više »

BOG SVETOVID

Bog SVETOVID je najviši nebeski Bog, koji nosi čistotu i duhovnu svetlost dobrote, ljubavi, ozarenja i prosvetljenja sveta PRAV u

Pročitaj više »

Nemojte propustiti ovo

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Najnoviji postovi, noviteti iz veštičjeg butika i sve o magičnim danima koje očekujete

Ne oklevajte, potpuno je besplatno i možete opozvati prijavu kad god poželite. Vašu email adresu koristimo samo za slanje poruka sa našeg sajta. Cenimo Vašu privatnost.