VISIBABA (Galanthus nivalis)

ROD: ženski

PLANETA: Merkur

ELEMENT: voda

MOĆI: zaštita, metamorfoza, nada, hrabrost, izdržljivost, nepokolebljivost, odanost

Etimologija

Latinsko ime visibabe – Galanthus nivalis, odlično odražava prirodu ove, naizgled nežne, biljke koja ipak stameno stoji u hladnom snegu, najčešće u februaru, kada su temperature jako niske. Dakle, Galaktos znači „mleko“, anthos znači „cvet“, a nivalis znači „snežni“.

Snežni cvet boje mleka… 🙂

A u jezicima južnih Slovena, ime ovog cveta, visibaba, slikovito opisuje „babu zimu“ koja je povila svoj „vrat“, pa joj „glava visi“. Valjda je tužna što prolazi zima… Narodi zapadne Evrope imaju svoja slikovita imena ovog prvog, pravog vesnika proleća, kao na primer Francuzi, koji visibabu zovu La perce-neige, što znači „ona koja buši sneg“…

Opis

Visibaba (Galanthus nivalis) je najranija efemeroidna, višegodišnja biljka sa lukovicom. Često cveta u šumama (dok sneg još nije okopnio) u periodu od januara do marta. Koren joj je žiličast. Stablo zeljasto i uspravno. Podzemni deo stabla je lukovica, duga oko 1,6 cm i do 1,5 cm u prečniku. Ređi su primerci gde se dva stabla visibabe razvijaju iz jedne lukovice. Listovi su nepotpuni (sedeći) i u vreme cvetanja su 8 do 9 cm dugi i oko pola centimentra široki. Iz osnove izlaze 2 do 3 linearna lista. Cvetovi su pojedinačni, snežno beli, slabog mirisa. Plod je mesnata čaura, žuto-zelene boje i otvara se sa tri šava. Sadrži nekoliko semena svetle boje, veličine 3 do 4 mm. Visibaba je mirmekohorna biljka, što znači da njeno seme raznose mravi.

Živi u listopadnim, mešovitim i četinarskim šumama, od poplavnih nizijskih šuma do subalpskih regiona. U Alpima se može naći na visinama i do 2200 m nadmorske visine. Raste u manje-više vlažnim šumama.

https://images.app.goo.gl/rneEXpVtJdgdDVN77

Toksikologija

Visibaba sadrži otrovne alkaloide, koji su koncentrisani u lukovici. Konzumiranje lukovica može dovesti do dijareje i povraćanja, a u velikim dozama može dovesti do paralize.

Ritualna upotreba

https://pin.it/69lFD56

– Kako je visibaba simbol nade i konsolidacije, ovo je biljka čistote i obično služi za zaštitu domova. Zbog toga je i engleski običaj da se buketići visibabe postavljaju u kuće na praznik „Chandeleur“, kako bi se sprečila delovanja „nečastivih“ na kuću. (Chandeleur je drevni paganski i potom latinski praznik, koji je kasnije postao hrišćanski praznik i, odgovara predstavljanju Isusa u Hramu i priznanju od Simeona kao „Svetlost koja se otkriva narodima“, danas je to jedan od dvanaest velikih liturgijskih praznika pravoslavne crkve, i po mojim saznanjima to je odmah nakon „Sretenja“, odnosno 16.februar – „Sveti Simeon Bogoprimac“);

– U Italiji se mogu videti visibabe, kako ukrašavaju dno oltara posvećenog hrišćanskoj devici;

– Cvetovi visibabe su korišćeni u Engleskoj za pripremu fermentisanog pića;

– Visibaba ima svoju magičnu ulogu u moldavskoj verziji „Lepotice i zveri“;

– Danas se visibabe koriste za stvaranje GMO biljaka (pirinač, kukuruz, paradajz, duvan…), koje sadrže aglutinin visibabe. Ova supstanca je toksična za insekte „štetočine na usevima“;

– Zbog svoje snežno-bele boje, visibaba je vrlo često povezana sa čistotom svake vrste;

Magijska upotreba

– Upotrebljava se u mnogim ritualima za zaštitu, hrabrost, nadu, izdržljivost;

– Dragocena tečnost, dobijena iz cvetova visibabe, nekada se koristila za uklanjanje pega;

– Cvetovi, pa čak i lukovice neodređenih (neklasifikovanih) visibaba korišćene su u ishrani (mada retko) u Rusiji i Gruziji, između Kaspijskog i Crnog mora, za postizanje određenih stanja transcedentnosti (količine i recepti nisu poznati);

Zanimljivosti

Pojava graciozne visibabe datira još iz osvita vremena, kada su ljudi otkrili surovu realnost života na zemlji Midgard (planeti Zemlji):

Iskušani tamnim silama, sa pojavom zmije, Adam i Eva su nagrizli zabranjeni plod „drveta nauke o dobru i zlu“. Pošto nisu poslušali Boga, svog tvorca, bili su osuđeni na trajno izgnanstvo izvan vrtova zemaljskog Raja, po prvi put zaista svesni svoje ljudskosti. Obučeni u jednostavne životinjske kože, ovo dvoje „krivaca“ je izbačeno iz Raja, a sada ih je čuvao samo jedan heruvim, naoružan svojim vatrenim mačem. Adam i Eva su se našli u neplodnom zimskom pejzažu… Beskrajno su lutali proganjani snežnim olujama, smrznuti, prestravljeni „nerajskim“ životom i veoma demoralisani. Zima se poprilično zadržala i Eva je bila u očaju. Zvuk kapanja njenih suza je dopro do ušiju tamnih sila, koje su likovale gledajući propast ovih preplašenih ljudi, proteranih iz Raja. Ali, Evina nesreća privukla je i pažnju svetlih sila, anđela dobrote. Sažalivši se nad njom jedan anđeo je otišao kod Boga i molio ga za milost. I, dobio je dozvolu da poseti Evu, kako bi je utešio i pružio joj nadu. Anđeo je pronašao Evu u blizini njene pećine, gde je tlo bilo prekriveno mrazom a nijedna biljka nije izdržala nalet snega i olujnog vetra. Prišao je i šapnuo Evi:

„Obriši svoje suze i pogledaj ka nebu… Sunce neće zakasniti da se ponovo rodi u svom punom sjaju, da opet zagreje svojim zracima zemlju. Vreme će uskoro biti toliko toplo da ćeš svakog dana videti jedan novi cvet u blizini vaše pećine. Vaš Raj nije potpuno izgubljen, ali moraćete strpljivo da čekate i da se pripremite za njegov dolazak…“

Onda se anđeo udaljio, nežno je dunuo na kristale leda koji su prekrivali zemlju. Tada se pred Evinim očima, probijajući sneg svojom nežnom belom kapicom, pojavio prvi cvet u godini. Eva je bila opčinjena ovim čudom… Došavši na svet pre svih ostalih biljaka, visibaba je pokrenula veliki Točak godine, veliku obnovu i ponovno rođenje prirode. Od tog dana, ovaj mali cvet se svake godine prvi suočava sa zimom, tako nežan poražava surovu zimu i nosi veliku poruku ljudima: da se hrabro izbore sa zimom i veselo dočekaju proleće.

Jedna druga legenda govori o rođenju prve visibabe:

U vrlo dalekim i drevnim vremenima, onda kada su Bogovi hodali našom planetom Midgard, svako božanstvo se borilo za suverenost u „svom domenu“… Tako se Boginja Proleća borila sa Boginjom Zime, jer ova nije htela da joj ustupi mesto kada je za to došlo vreme. Boreći se, Boginja Proleća je posekla prst i nekoliko kapi krvi palo je na sneg i otopilo ga. Tu je odmah izrastao prelep cvet visibabe i tako je prolećna Boginja trijumfovala nad Boginjom Zime.

Treća legenda nam govori da je visibaba postala simbol nade:

Bog je najpre stvorio sve na zemlji, a za kraj je ostavio da najlepšim cvećem koje je ikad procvetalo u Univerzumu okiti i ulepša zemaljska prostranstva. Onda je Bog stvorio i godišnja doba: proleće, pa leto, pa jesen, a kada je došao do zime, stvorio je sneg i toliko se Bog umorio stvarajući svoju kreaciju u hiljade i milione još neviđenih boja, da je stvorivši sneg odlučio da sneg sam sebi izabere boju koju želi! I, sneg je odmah pitao travu da mu da malo svoje boje, ali trava je odbila! Sneg se zatim okrenuo prelepoj ruži, moleći je za samo jednu nijansu njenih crvenih boja, ali, i ona je odbila! Pošao je do ljubičice, pa do suncokreta, i još kod mnogih drugih cvetova, ali svi su ga odbili! Iako je ljubazno molio, iako su njegove reči ličile na molitvu, cvetovi su se okretali bez milosti, sebično odbijajući da daju samo jednu od hiljadu nijansi koje su posedovali. Počevši da gubi nadu, sneg se okrenuo ka visibabi, žaleći joj se:

„Niko ne želi da mi da svoju boju! Ni bledu nijansu svoje boje! Svi me teraju od sebe…“

Visibaba, dirnuta kristalnom čarolijom snega, mirno mu je odgovorila:

„Ako ti se sviđa moja boja, iako postoji samo jedna nijansa savršeno bele boje, rado ću je podeliti sa tobom!“

Sneg je bio oduševljen velikodušnim gestom visibabe, sa velikom zahvalnošću je prihvatio poklon i od tada je sneg bele boje… A kako bi iskazao svoju zahvalnost visibabi, učinio je da visibaba bude prvi cvet koji će najaviti proleće, prvi cvet koji će moći da se probije kroz sneg!

A evo i jedne slovenske legende:

U jednoj surovoj olujnoj noći, starica je stigla do zamka jednog princa, tražeći utočište od nevremena i smeštaj. Princ je primio staricu, ali joj je odmah predočio da je bolje da odmah ode ukoliko ne želi da svojim radom plati smeštaj. Strarica se tog trenutka preobratila u prelepu vilu i rekla mu je:

„Nemaš ni sažaljenja, nemaš ni srca… Kazniću te tako što te osuđujem da se pretvoriš u konja. Čarolija će biti prekinuta samo ako ti dođe iskrena devojka i pokloni ti poklon od srca!“

Prošlo je mnogo godina, a princ je bio veoma nesrećan i bilo mu je iskreno žao zbog onoga što je učinio i kako se poneo. Mnogo princeza je dolazilo da mu da poklon, ali, uzalud! Nije bilo od srca, već zbog lične koristi… Međutim, jednog dana, mlada pastirica po imenu Gordana, koja je bila zaljubljena u princa, ubrala je visibabu i umotala je lepo u beli papir. Na poleđinu papira je crvenom bojom ispisala „martisor“ (mučenik). Kada je došla kod princa, on nikada nije video tako bistre oči i tako iskren pogled. Rekla mu je da je njen poklon simbol ljubavi, koju ona gaji prema njemu. Čim je princ (konj) dodirnuo poklon – ponovo je postao čovek! Princ i pastirica su se venčali i, naravno, živeli su srećno do kraja života… A princ je odlučio da svake godine na dan 1. marta, momci daruju devojkama, u znak zahvalnosti i ljubavi, po jedan martisor…

Napomena

https://pin.it/4HwZHU1

U antičko doba, u Homerovoj Odiseji, Kirka ume da omađija muškarce terajući ih da piju napitak, najverovatnije od tatule (Datura stramonium). Hermes daje protiv-otrov Ulizesu, koji je zapravo visibaba. Sa biohemijske tačke gledišta, na ovu scenu možemo da gledamo na sledeći način: aktivni sastojak tatule je atropin, koji je, između ostalog, lek koji se koristi za lečenje određenih vrsta trovanja nervnim otrovima i pesticidima, antiholinergik; visibaba, čija je aktivna supstanca galantamin, deluje kao inhibitor acetilholinesteraze (enzim na nivou sinapsi). Galantamin se danas koristi u lečenju mnogih teških bolesti. Da budem još preciznija, galantamin nije lek kojim se uspešno leči, ali vrlo efektivno usporava progresiju oboljenja kao što su: Alchajmerova bolest, vaskularna demencija, poremećaj memorije, konfuzije i bihejvioralne promene udružene sa Alchajmerovim oboljenjem.

Još od XIX veka, visibaba je korišćena u medicini kao sredstvo za izazivanje povraćanja (ukoliko je došlo do trovanja), kako bi se ispraznio toksički sadržaj želuca; sledeća upotreba je za ubrzanje sazrevanja i izbacivanja gnoja u cilju antiupalnog dejstva i otoka.

 

 

***Sve informacije koje se odnose na osobine biljaka su date u informativne svrhe. Ove informacije ni na koji način ne predstavljaju dijagnozu ili preporučeni medicinski tretman. One ne zamenjuju konsultacije sa konvencionalnim lekarima. U slučaju zdravstvenih problema, obratite se svom lekaru.

 

Naslovna fotografija: https://pin.it/17hklNZ

Izvori:

https://www.leveilsauvage.fr/

http://elfeviviane.canalblog.com/

Lična iskustva

Rabelamia

Ovde sam da, godinama sakupljana znanja, podelim sa vama – Sve što ste oduvek želele da znate o vešticama – Kako postati veštica i, još mnogo toga – Neka tako bude!

Veštičija enciklopedija:

Kategorije

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Pratite nas na društvenim mrežama

Lunarni kalendar

Vaši komentari – moji odgovori…

Najnoviji proizvodi iz veštičijeg butika:

Nemojte propustiti ovo

Prijavite se za novosti sa bloga "Savremena Veštica"

Najnoviji postovi, noviteti iz veštičjeg butika i sve o magičnim danima koje očekujete

Ne oklevajte, potpuno je besplatno i možete opozvati prijavu kad god poželite. Vašu email adresu koristimo samo za slanje poruka sa našeg sajta. Cenimo Vašu privatnost.