O prazniku ...
Praznik Radogost je, takođe, poznat kod Slovena i kao Tusen, Svetovid ili Ovsen. Ovaj slovenski praznik je zapravo dan jesenje ravnodnevnice. On je jedan od četiri glavna praznika Starih Slovena i, naravno, i on je tempiran tako da se podudara sa položajem Sunca (Koledo, Maslenica, Kupala, Radogost). Zavisno od oblasti gde su živeli različiti rodovi Slovena, i ime ovog praznika je bilo različito, negde je nazvan Tusen, negde Ovsen, a negde Radogost. Praktično je nemoguće nabrojati sve varijacije imena ovog praznika, ali, glavno je da su sva ova imena vrlo glasovno slična, i da uvek predstavlja dan jesenje ranvodnevnice na koji se slavi NOVA GODINA.
Datum jesenje ravnodnevnice se pada u periodu od 19. do 25. septembra. Tada se završava leto i počinje prava jesen. U to vreme i plodovi sazrevaju, domaća živina i divlje zveri koje su rođene u proleće dostižu punu snagu i, što je jako važno, žetva se privodi kraju. Zato je Radogost u isto vreme i praznik Sunca i žetve.
Ove, 2021. godine, slovenski praznik Radogost je u sredu, 22.septembra.
Na dan jesenje ravnodnevnice, noć i dan su jednaki na celoj planeti Midgard: u trenutku ravnodnevnice, centar Sunca u svom prividnom kretanju duž ekliptike preseca nebeski ekvator. To je onaj „prelomni momenat“, kada se Sunce „premešta“ sa severne hemisfere na južnu, prema tome, na severnoj hemisferi nakon toga počinje jesen, a na južnoj hemisferi počinje proleće.
Kako se proslavlja jesenja ravnodnevnica ili Nova godina, odnosno Radogost?
Posle ovog praznika, Sunce više ne greje istom jačinom i počinje da se priprema za sledeći preporod na Koledo. Dan svakim trenom postaje sve kraći, a noći sve duže i hladnije. Postoji ruska izreka da tada „Dan ne ide pilećim već konjskim koracima!“
Majka Priroda se priprema za duboki san, a vrata Irija će biti zatvorena sve do praznika Koleda.
Za ovaj praznik Sloveni su pripremali gozbe na kojima su glavna jela bila pite sa jabukama, od kupusa sa orasima, ili sa brusnicama, razna peciva, ali su organizovane i razne igre. Svako je pripremao najlepše što je mogao i imao, u skladu sa ubranom i prikupljenom žetvom, ali i mleko, med, buketi cveća, znači, prava praznična atmosfera. U nekim područjima gde su živeli Sloveni, baš za ovaj praznik se pekao ogroman, medeni kolač, toliko veliki da bude u ljudskoj veličini.
Tokom proslave, žrec ili vedun bi se sakrio iza kolača i postavio bi pitanje: „Možete li da me vidite, deco?“ i, ako žrec ili vedun nije bio vidljiv, ako je veličina kolača mogla da ga zakloni u potpunosti, to znači da je žetva bila bogata! I naravno, ako su deca i ljudi mogli da ga vide, to znači da je žetva bila slaba i da su iz tog razloga žene štedile na materijalu… A same gozbe i proslave dešavale su u hramovima, odnosno, obično u centru naselja, gde su ponosito stajali KUMIRI naših Bogova. Oni su ta mesta nazivali hramovima.
Narod je posmatrao prirodne „predznake“ i pokušavao da predvidi kakav će biti period koji upravo dolazi: ako u šumi ima mnogo stabljika ribizli – jesen će biti kišovita, ako ih nema mnogo – onda će biti suva. Ako ima mnogo bobica na „grozdovima“ ribizle – to nagoveštava surovu zimu. Sloveni su verovali da šumske ribizle štite kuću od tamnih sila, pa su na praznik Rodogost kitili prozore jednom grančicom ribizle za zaštitu tokom cele zime.
Osim toga, jesenja ravnodnevnica za naše pretke je bilo i vreme zahvalnosti Rodnim Bogovima za žetvu i prosperitet, ali i vreme odavanja počasti preminulima. Zato se prvi ispečeni hleb od nove žetve prinosio kao „treba“ (žrtva, ponuda) Rodnim Bogovima. Prema jednoj verziji, sedmi mesec u godini je počinjao na dan jesenje ravnodnevnice i posvećen je slovenskom Bogu Velesu, pa je ovaj dan nazivan i Veresen. Sloveni su ovaj veliki praznik slavili dve nedelje, nedelju dana pre i nedelju dana posle dana jesenje ravnodnevnice.
*Napomena: Aleksandar Asov smatra da je praznik Pobede Bogorodice Marije, koji se slavi u Rusiji baš za vreme jesenje ravnodnevnice, zapravo hrišćanska verzija praznika u čast Boginje Zlate Maje ili Maje Zlatogorke – slovenske Boginje Majke! Pa, ukoliko želite da ovaj divni praznik namenite i ženskom božanstvu – Boginja Zlata Maja, odnosno, Boginja Majka je odličan izbor ali, ne smemo zaboraviti ni Boginju Majku Vlažnu Zemlju! Ona je božanstvo koje se vezuje uz ranu jesen (period kada mi ubiremo plodove svoga rada i kada se simbolički rađamo), majčinstvo, zemlju i sav pojavni svet…
Krajem septembra, drevni Sloveni su odlazili u šumu da skupljaju pečurke (naročito „kralja pečuraka“ – vrganj), razno bobičasto voće i lekovite biljke. Naravno, proslava završetka žetve podrazumevala je gozbu, uz pesmu i kolo (kolo, naše slovensko kolo je toliko moćan generator energije da je to apsolutno fascinantno!). Tada bi jednu slamnatu pticu, napravljenu uz pesmu i veselje, spalili i time bi simbolično ispratili svoje Svetle Bogove i pretke Irija… Jasnije predstavljeno, Stari Sloveni su verovali da se na dan jesenje ravnodnevnice Svarog povlači, zatvara, te da je to vreme kada Beli Bogovi napuštaju svet JAV, vratiće se u proleće a do tada dirigentsku palicu prepuštaju zimi.
Ovo je zaista lep trenutak u godini, kada čovek ubire plodove svoga rada, konačno će imati malo vremena da predahne, odmori, posveti se svojim drugim naklonostima, duhovnom razvoju, hobijima, jednom rečju, svemu onome što je toliko želeo a od napornog, svakodnevnog rada nije stizao.
I tokom ovog praznika se vodilo računa o pročišćenju!
To dokazuje po ko zna koji put, da su naši drevni preci bili visoko moralni i duhovni ljudi, koji su podjednako brinuli kako o materijalnom tako i o duhovnom životu. Dakle, jedan od tradicionalnih obreda bilo je pročišćenje kroz vatru. Svi stanovnici sela su naizmenično preskakali vatru, čisteći se na taj način a žreci i veduni su hodali po vrelom pepelu, moleći se za dobru nadolazeću zimu, dobrobit ljudi i milost Bogova. Naši preci su verovali da ako vatrom zaobiđu sve kuće u selu, njeni stanovnici će biti zaštićeni od bolesti, tuge, smrti i svirepih neprijatelja. Pre ovakvog obreda, bilo je obavezno da se u kući zapali nova vatra, kako bi se kuća pročistila od mračnih sila (ne zaboravimo da u vreme naših predaka nije bilo ugodnosti života kao što je centralno grejanje, tako da je vatra u ognjištu uvek gorela, kako zbog njene praktične upotrebe tako i zbog njene magične moći).
Svadbe na jesenju ranvnodnevnicu
Kao što je gore već objašnjeno, Nova godina ili jesenja ravnodnevnica je dan žetvi. Baš zbog toga, na taj dan se slavi i slovenska Boginja Lada. To uopšte nije slučajno, jer je Boginja Lada – Boginja prolećne i letnje plodnosti, ali i zaštitnica venčanja i bračnog života uopšte. S tim u vezi, odluka o stupanju u bračnu zajednicu, donosila se upravo u letnje-jesenjem periodu. Venčanja su organizovana odmah nakon završetka poljskih radova.
Slovenska sela su se orila veseljem, i, jeste za radovati se jer se Rod produžava na sreću mladenaca i ponos Bogova…
Momci – jablanovi, devojke – lepotice, u divnim narodnim nošnjama, okićeni cvećem kretali si u nov život, hrabro, srećno i čistih srca. Znali su oni mnogo bolje nego mi sada, koliko ih naporan život očekuje, ali nisu marili za napor, on je bio normalan deo života, oni su gledali u nešto što je istinski vredno pažnje: ljubav, dom, zajedništvo i potomstvo.
Mitologija
Slovenski praznik Radogost je, još preciznije, posvećen Bogu Radogostu – Bogu plodnosti, sunčeve svetlosti i životvorne moći. Verovalo se da na ovaj praznik On dolazi u goste, ali i pokojni preci i prijatelji i, za njih je u svakoj kući postavljan poseban sto.
Dakle, na dan jesenje ravnodnevnice, na dan praznika Radogost, peku se slatke pite i iskazuje se zahvalnost Bogovima za žetvu i sve ostale plodove svoga rada. Smatralo se da je Radogost – Bog koji dolazi kao glasnik starijih Bogova u kuću svakog čoveka, nastanivši se ili u slučajnom putniku, ili u telu psa, ptice ili mačke.
Zato je na taj dan, sve što je neubičajeno ili neobično pogledalo prema domu, primalo se u kuću, sa posebnim poštovanjem, jer se smatralo da je Bog došao u takvom ruhu. Pored toga, Bog je taj koji daje svoj doprinos vođenju ljudi, pa su mu bile posvećene izvesne aktivnosti, ako tako možemo reći, kao što su bile razne metode proricanja i gatanja kako običnih ljudi među Slovenima tako i „formiranje budućnosti“ – za šta su imali sposobnost slovenski Volhovi.
A Bog Radogost je imao dva brata: Asgasta i Saagasta.
Saagast je zvezdani gost, štaviše – sunčani gost. Verovalo se da ovaj Bog ima pokroviteljstvo i da se ispoljava u dugi – zvezdanom mostu, koji on baca na Midgard (našu planetu Zemlju) svaki put kada vidi učinjeno dobro delo. Kada bilo koji čovek savlada u sebi onu tamu, sa kojom mora da se bori, birajući sudbinu da bude pravi Čovek.
Saagast je pokrovitelj i zaštitnik pravednika i ljudi koji su izvršili duhovna dela, koji su krenuli putem podvižništva. Biti bogatir (junak) nije šala u modernom svetu, u svakom smislu te definicije. Bogatir se prvobitno zvao onaj čovek koji u svojoj Duši poseduje Boga.
Treći brat je Asgast – Bog koji se povezao sa slavnom prošlošću Asa, odnosno prvim polubogovima-poluljudima, koji su sišli na Midgard. On je Bog putovanja u prošle živote. On je odgovoran za obrnuti protok vremena. Zahvaljujući ovom Bogu, ne samo mudraci već i obični ljudi koji su uključeni u duhovnu praksu Asa – mogu naučiti, upamtiti i čak ispraviti u svom sadašnjem životu one greške i zločine koje su počinili u prošlim životima.
U današnje vreme, svesnim ulaskom u san, zapravo nastavljamo „kontakt“ sa Bogom Asgastom.
Recept: pita sa jabukama
Priprema:
– Jabuke oguliti i narendati i ocediti. Zašećeriti, dodati vanilin šećer, griz, grožđice, brusnice i orahe. Sve dobro sjediniti.
– Na radnu površinu staviti jednu koru, politi sa malo mešavine od 4 kašike ulja i 4 kašike kisele vode, pa poklopiti drugom korom. I drugu koru politi sa malo tečnosti, pa poklopiti trećom korom. Na treću koru obilno staviti nadev od jabuka, pa umotati u rolnu.
– Napraviti još 3 rolne.
– Oštrim nožem iseći rolate na parčiće željene veličine.
-Po želji se mogu preko pite poređati kriške limuna kako bi pita imala još bogatiji ukus.
-Preliti uljem i peći na 180 C, dok ne porumeni.
– Od vode, šećera i vanilin šećera skuvati sirup. Sirup malo prohladiti. Pečenu pitu još toplu preliti sirupom.
– Ostaviti da pita upije preliv, ohladiti, pa poslužiti.
Sirup:
600 gr smeđeg šećera
700 ml vode
1 vanilin šećera
Sastojci:
1 pakovanje kora za pitu
5-6 jabuka
100 gr grožđica
100 gr suvih brusnica
100 gr mlevenih oraha
3 kašike griza
3 kašike smeđeg šećera
1 vanilin šećer
4 kašike maslinovog ulja
4 kašike kisele vode
Naslovna fotografija: https://images.app.goo.gl/7Tu2zmLeQ9QYNDqp7
Izvori:
– https://veles.site/
– druga lična istraživanja
