Bog SVETOVID je najviši nebeski Bog, koji nosi čistotu i duhovnu svetlost dobrote, ljubavi, ozarenja i prosvetljenja sveta PRAV u dušama svih belih ljudi iz rodova Velike rase i u dušama svih potomaka nebeskog Roda.
Pravoslavni preci, iz redova raznih slavjano-arijevskih zajednica, poštuju Boga Svetovida, zbog njegove svakodnevne duhovne pomoći u svim dobronamernim stvaralačkim delima i poduhvatima, koji su usmereni na dobrobit i prosperitet našeg drevnog Roda.
Tokom praznika u čast Boga Svetovida, održavana su takmičenja u poznavanju Drevne mudrosti među mladima. Samo onim mladim ljudima koji su već dostigli 1 Krug godina (1 Krug godine – 16 godina današnjeg poimanja vremena) bilo je dozvoljeno da se takmiče u poznavanju Drevne mudrosti. Značenje ovih takmičenja, koje su organizovali žreci Boga Svetovida, bilo je utvrditi koliko je mlada generacija uspela da dobro razvije generičko pamćenje, maštovito razmišljanje, intuiciju, spretnost i domišljatost. Na samom početku takmičenja, žreci su postavljali mladima razna pitanja ali i zagonetke. Pobednik je bio onaj koji je najbrže i najoštroumnije odgovorio na više pitanja i zagonetki. Zatim, za pobednike prvog takmičenja, održavana su takmičenja koja su određivala okretnost i veštinu mladih u raznim borilačkim veštinama, sposobnost rukovanja mačem i nožem kao i preciznost u gađanju lukom i strelom. Oni koji su prošli gore navedena takmičenja, nakon toga su bili testirani na izdržljivost: zato su mladi ljudi odlazili u šumu na tri nedelje, odnosno rečeno rečnikom naših predaka, odlazili su na tri-devet dana (na tri nedelje od devet dana, jer se u vreme naših predaka računalo da jedna nedelja traje devet dana).
Himna Bogu Svetovidu:
„Svetovide, naš Beli Bože! Slavimo te i trislavimo sve-Rodno! I prosvetli naše duše i pošalji svetlost u naša srca! Dragi Bože ti jesi do sveg Roda našeg, večno te slavimo i u Rod naš prizivamo, neka naše duše budu s Tobom, sada i zauvek, od kruga do kruga, i za sva vremena dok nas obasjava Jarilo-sunce.“
Danas, sa potpunom sigurnošću možemo da tvrdimo da je Bog Svetovid (Svjatovit) bio slavljen kao jedan od najznačajnijih Bogova u slovenskom Panteonu (ako uopšte skup naših Bogova Roda možemo zvati Panteon), i ovaj Bog je nastavio da živi sa Slovenima sve do današnjih dana. Posebno je bio poštovan na ostrvu Rujan, u Arkoni, i naravno, i kod nas je bio jako poštovan i zauzimao je značajnu ulogu u duhovnom životu ljudi, kao i u običajima i tradiciji.
Ovaj Bog je kod nas poznatiji kao Beli Vid (Beli od Roda bele rase) ili samo Vid, a sa dolaskom hrišćanstva dodato mu je Sveti, jer u hrišćanstvu dodeljivanje titule „svetaca“ nije, niti danas ima, specijalnu proveru. Ovo kažem zbog toga, što bi sveci trebalo da budu probuđeni, prosvešćeni ljudi koji su svojim primerom pokazali kako se treba boriti za dobrobit i svest ljudi, a Bog Vid, Svetovid je Bog, ne čovek sa našim današnjim potencijalima. O Bogu Svetovidu su u narodu ispevane mnoge pesme, koje su se do dana dašnjeg zadržale u usmenom predanju našeg naroda, istini za volju, čak i pesme koje su ispevane u njegovu čast su dobile „hrišćanski akcenat“, ali svima je više nego očigledno da je njihovo poreklo iz davnih vremena, kako oni najviše vole da kažu – iz paganskih vremena. Moja malenkost lično nema nikakav problem sa terminom „paganizam“, i ako to podrazumeva Rodnu veru i Bele Bogove – da, ja jesam paganka!
Za razliku od mnogih božanstava Roda, sačuvani su neki kipovi (kumiri) Boga Svetovida. On je predstavljen na tim delima kao impozantno ali zastrašujuće božanstvo sa četiri glave, od kojih je svaka gledala na po jednu stranu sveta i, zato se smatralo da Bog Svetovid gleda na sve četiri strane i da zato sve vidi, sve čuje, sve zna… skoro da možemo misliti da nadzire čitavu našu planetu Midgard. On zna i šta je bilo i šta će biti! Uglavnom je predstavljen sa svojim ratničkim oružjem, luk (za strele) drži u jednoj ruci, a vrlo često je prikazano da u drugoj ruci drži rog. Da li je to rog kojim poziva u boj ili je to rog izobilja kojim on daruje ljude, nije tačno definisano. U njegovoj blizini su drugi simboli: mač, sedlo, uzde… Bog Svetovid ima svog blistavo-belog konja, koji pripada hramu a o njemu brinu Svetovidovi žreci. Smatralo se da i ovaj konj neobične lepote ima moć predviđanja i da je mogao sa apsolutnom sigurnošću da predvidi ishod neke bitke: pred konja su postavljali red kopalja kroz koja je konj trebao da prođe i, ako bi konj krenuo desnom nogom – ishod bitke je pobeda, i naravno, polazak kroz koplja levom nogom je značio – poraz. Mnogi slovenski narodi a naročito Rujani jako su poštovali i verovali u ova predviđanja, jer su ih smatrali kao punu manifestaciju volje Boga Svetovida.
Naslovna fotografija: https://pin.it/6YYG2ep
Izvori:
– https://veles.site/
– druga istraživanja
