Slovenski Bog Dažbog je bog Sunca, davalac toplote i svetlosti. Njegovo ime možete čuti u najkraćoj molitvi ikad, koja je preživela sve do današnjih dana: « Daj Bože ! »
Među neizbrojivim Svarogovim darovima ljudima, bili su i njegovi sinovi, Svarožići. Prvi od njih je Bog Dažbog.
Stari Sloveni su Sunce, Munju i Vatru (dva nebeska tela i jedno zemaljsko) su smatrali braćom i sestrama, odnosno sinovima Neba i Zemlje. Dažbog je toliko poštovan među Slovenima da je njegov idol stajao na brdu pored Kijeva (Ukrajina). Smatralo se, između ostalog da je Dažbog pokrovitelj bračnog života i venčanja, te je postojao običaj da se mladenci na dan venčanja sretnu u zoru na ovom Dažbogovom brdu.
Dažbog je onaj bog koji je zadužen da završetak zime, kao i za početak leta. Najpreciznije opisano, on je bog plodnosti i sunčeve svetlosti, jednom rečju životvorna sila! U narodu, u različitim slovenskim skupinama, ime boga Dažboga je imalo puno varijacija (ili se barem tako misli) : Dajbog, Radogost, Svarožić i slično. Sloveni su bukvalno unuci Dažbogovi a on je njihov direktan predak. U nekim je tekstovima zapisano da će pripadnici mračnih sila (Olze Gorislavič) sejati i širiti svađu, uništiti život Dažbogovih unuka, a u nemalim pobunama – slovenski narod će se smanjiti. Među dažbogovim unucima je nastala ogorčenost, ’’devojka labudica je ušla u trojansku zemlju, pljusnula svojim krilima po sinjem moru u blizini Dona i započela su teška vremena’’.
Prema rečima Jovana Zlatoustog, o tome kako su prvi ’’pagani’’ verovali u idole i postavljali im zahteve (?!), Bog Dažbog bi, zajedno sa belim Bogom Svetovidom, mogao da bude u korelaciji sa Apolonom, bogom sunčeve svetlosti kasnijih učenja. U učenjima protiv neznaboštva, između ostalih božanstava pominje se i Boginja Artemida : ’’…i priđe idolu Dažboga i poče gutati munje i gromove, i sunce i mesec, i prijatelje njegove Peruna, Horsa, vile i Mokošu, i sve družice i daleke sestrice koje veruju u Svarožića! A ona, Artemida, kojoj se neznalice mole i kokoške njoj u čast kolju, ona ih mori u vodi prekrivenoj mrazom. Njeni uplašeni prijatelji dolaze na izvore da joj se mole i bacaju u vodu žrtve njoj namenjene. Te tako njeni posilni počeše skrnaviti i vatru i kamenje, i reke i izvore, i obale i šume – ne samo u prošlosti, već to i dan-danas rade.’’.
Dažbogov dan je nedelje, njegov metal je zlato a njegov poludragi kamen je hijacint. Sveta životinja Dažboga – Radogosta se smatrala lavom (baš kao što je bio slučaj i sa persijskim bogom sunca – Mitrom), Svarožić je prikazan ili sa lavljom glavom ili kako se vozi u kočiji koju vuku lavovi.
Koren ’’rad’’ (iz Radogost) vuče poreklo iz slovenskog, odnosno ruskog jezika, i označava sunčevu svetlost pa otud dolazi i reč raduga (solarni luk posle kiše), odnosno duga na srpskom jeziku. Isto tako i reč radost je istog, solarnog korena, znači da je nešto dato zracima sunca. Otud i ime Radogost, koje se zapravo sastoji iz tri dela : Rad – sunčano, Da – uraditi i Gost – semantički bliska reč za dar. Drugim rečima, ovo ime može da znači ‘gost koji daje sunce i sunčevu svetlost’, ili ‘glasnik bogova koji je doneo moć svetlosti i sunca na dar’. Takođe, istočnoslovenski bog Dažbog i zapadnoslovenski bog Radogost su samo različita imena za istog boga – Svarožića. U srpskolužičkom panteonu on je izuzetno značajna figura, ništa manje značajna čak i od samog Svetovida.
Simboli ovog Svarožića nisu samo lavovi, već i veprovi (vepar je ujedno oličenje indijskog Višnu i skandinavskog Freja). Jedan od njegovih atributa je mač, kasnije sekira, moguće i koplje ili zastava.
Dažbogova ptica je petao koji svojim krikom najavljuje dolazak sunca. Ime ovog boga bilo je zapisano i na idolu u vedskim runama, verovatno je postojala i solarna simbolika.
Glava idola se postavlja na izlazak sunca, istok, ili na jugoistok kako bi mogao da prati napredak sunčeve putanje. Dažboga su zvali i Spas, odnosno Spasitelj, ali u smislu kao spašavanje izgubljenih ovaca Izrailja, već u pravnom vojnom smislu – vojni zaštitnik.
Dažbogu se, zajedno sa Jarilom, odaje počast na dan 9 decembra.
Naslovna fotografija: https://pin.it/6saelO4pL
Izvori:
– https://veles.site/
– druga istraživanja
